Srbija na rasprodaji? Analiza straha od „privatizacije države“ i spornih poslova

U Srbiji raste percepcija da se država „privatizuje“, uz optužbe da se vlast ponaša kao „privatni vlasnik“ koji zanemaruje nacionalne interese. Kritike se odnose na navodno izvlačenje profita stranih investitora i prodaju strateških resursa, što se poredi sa „rasparčavanjem društvenih firmi“ iz jugoslovenskog doba.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić redovno šalje poruke o borbi za suverenitet, tvrdeći da se „spolja ulaže mnogo para u rušenje Srbije“, ali da zemlja „nije na prodaju“. On naglašava brigu o građanima kroz povećanje minimalne zarade.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Međutim, opozicija i deo javnosti ukazuju na „kulturu laži“ i sprečavanje javne diskusije o važnim temama poput budžeta, spornih zakona i korupcije.

Kao primeri spornih privatizacija i aranžmana navode se:

• Prodaja PKB-a (Al Dahra, UAE) i Galenike (Elius), koja je rezultirala gubitkom.
• Prodaja RTB Bora (kineski Ziđin Majning) i Komercijalne banke (NLB).
• Projekti poput Beograda na vodi sa UAE, praćeni optužbama za korupciju.
• Nedavni dogovor sa Džaredom Kušnerom za izgradnju kompleksa na ruševinama bivšeg Generalštaba, koji Vučić naziva „čisto poslovnim poduhvatom“.

Ove transakcije, tvrde kritičari, ukazuju na prioritizovanje ličnih interesa nauštrb dugoročne nacionalne strategije.