Skupštinski Odbor za poljoprivredu predložio sušenje 10-15 odsto mleka, odbio zahtev za prelevmane

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu skupštine Srbije usvojio je danas zaključak da se 10-15 odsto otkupljenog mleka tokom tri-četiri meseca preradi u mlekarama uz 1,5 evra po kilogramu koliko bi finansirala država, kao i da se subvencija od 18.000 dinara poljoprivrednicima isplati pre setve.

Članovi Obora iz vladajuće koalicije su izglasali te zaključke na predlog predsednika tog tela Marijana Rističevića koji je odbacio zahtev Miroslava Aleksića (Narodni pokret Srbije) da se razmotre zahtevi proizvođača mleka koji protestuju i traže uvođenje prelevmana (zaštitne takse) i vraćanje otkupnih cena mleka na nivo pre nego što su ih mlekare smanjile za do deset dinara po litru.

Rističević je zamerio Aleksiću što predlog nije bio u pisanoj formi, ali teško da bi članovi Odbora iz vladajuće koalicije i tada podržali te zahteve jer je Rističević kategorički tvrdio da bi EU u slučaju uvođenja te zaštitne carine kaznila izvoznike mleka i drugih proizvoda zbog, kako je rekao, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisala prethodna vlast, a koji podrazumeva slobodnu trgovinu.

Predlog Rističevića, koji je usvojen, je i da se ukine limit na isplatu podsticaja na junice – prvotelke na 20 grla i da se isplati za sve te krave.

On je rekao da je pre sednice predložio premijeru Đuru Macutu da za sušenje mleka država platii 1,5 evro po kilogramu, a ne šest, kao pre dve godine, što smatra „pljačkom“. Predložio je da mleko suše Imlek i Ubska mlekara Dr milk kao i ranije, ali da se pre toga popišu zalihe da se ne bi zloupotrebile. 

Macut je, prema rečima Rističevića, spreman da prihvati taj predlog koji bi državu koštalo oko 4,5 miliona evra.

Šef kabineta ministra poljoprivrede Dragana Glamočića, koji nije prisustvovap sednici, Marko Sranovac rekao je da je ministarstvo pokrenulo proceduru za razgovor sa predstavnicima Evropske komisije oko prelevmana, kao i da se radi na popularizaciji potrošnje mleka u vrtićima.

Pre usvajanja zaključaka između članova odbora iz vladajuće koalicije i opozicije razmenjene su optužbe ko je kriv za katastrofalno stanje u poljoprivredi, a najviše grubih uvreda predstavnicima opozicionih stranaka uputio je Rističević.

Dušan Nikezić (Stranka slobode i pravde) upitao je zašto na sednicu nije došao ministar Glamočić u ovako kriznoj situacji, ali niko od dvadsetak predstavnika ministarstva, koji su došli da predstave izveštaj o radu u poslednjem kvartalu 2025. nije odgovorio, a nije bilo ni rasprave o Izveštaju.

„Ministar nije došao kao da je sve super. Ovo stanje je posledica politike Aleksandra Vučića. Poljoprivrednici ne znaju šta da rade sa mlekom, primorani su da ga prosipaju, a ministarstvo izdaje saopštenje da razmatra koji su mogući dalji  poremećaji na tržištu mleka“, rekao je Nikezić.

Dodao je da je Glamočić pre mesec dana obećao da će zaštititi mlekarsku industriju.

„Kažete da ćete pozvati EK, kada oni preduziimaju mere ne čekaju da proizvođači nestanu, kao što čeka vlast u Srbiji“, rekao je Nikezić i naveo da litar otkupljenog mleka košta 25 dinara, a ‘obrano’ u prodavcnici 155 dinara.

Vlast, prema njegovim rečima, uništava svojom politikom i proizvođače mleka i potrošače, a nema, kako je rekao, sektora u poljoprivredi u kome je situacija podnošljiva. 

Miroslav Aleksić (Narodni pokret Srbije) pozvao je članove Odbora da se izjasne o zahtevima proizvođača mleka i iniciraju ispunjenje kod nadležnih institucija kako bi se sačuvala domaća proizvodnja i obezbedilo da građani Srbije piju kvalitetno domaće mleko, ali nije dobio podršku ni jednog člana odbora vladajuće koalicije.

„Zaštita domaćeg tržišta mleka i mesa kroz uvođenje prelevmana i kvota, vraćanje cena mleka i mesa na nivo pre drastičnog smanjenja i obezbeđivanje zagarantovanog otkupa su njihovi zahtevi i neophodni koraci kako bi država stvorila stabilan i pravedan ambijent za opstanak domaćih proizvođača“, kazao je on.

Aleksić je upozorio da „oni koji jednom isteraju krave iz štale više ih ne vraćaju i podsetio da je od 2012. godine do danas drastično smanjen broj mlečnih krava, sa oko 460.000 – 500.000 na svega oko 200.000“.

Naveo je da je vlast u strategiji za poljoprivredu priznala „sunovrat srpskog agrara“. 

„Ako čovek, koji se bavi proizvodnjom mleka ne može da opstane, ako litar mleka prodaje jeftinije neko što košta litar  vode, ako se kao reper uzme cena mleka između 75 i 82 dinara, kako onda neko može da preživi sa otkupnom cenom od 35 ili 40 dinara“, upitao je Aleksić.

Istakao je da se u Izveštaju o strategiji poljoprivrede za period od 2014. do 2024. godine navodi da je broj poljoprivrednih gazdinstava manji za 120.000, da u poljoprivredi radi 350.000 ljudi manje nego ranije i da je rast uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda dvostruko veći od rasta izvoza.

„Svuda u svetu su poljoprivredni proizvođači gospoda, samo su u Srbiji robovi. Pokušavate da represijom i zastrašivanjem ugasite bunt poljoprivrednika koje je muka naterala da blokiraju puteve. Tako se ne radi. Vaš posao je da na vreme pregovarate i razgovarate sa Evropom i da obezbedite da država zaštiti sopstvenu proizvodnju, kao što to rade i druge zemlje“, zaključio je Aleksić i naveo da vlast inspekcijom zastrašuje one koji protestuju.

Potpredsednik Srbija centra (SRCE) Slobodan Petrović upozorio je da država pod vlašću Srpske napredne stranke (SNS) uvozi „sve i svašta“ od poljoprivrednih proizvoda, a da na domaćim ulicama teče mleko.

„Mislim da se zaista približavamo zlatnom dobu, s obzirom na to da ulicama i putevima teče mleko, fali još da pčelari prospu med, pa da bukvalno Srbijom teče med i mleko“, naveo je Petrović.

On je podsetio na izjavu Glamočića, koji je predložio poljoprivrednicima da se višak mleka na tržištu reši na način što će manje hraniti krave, što će za posledicu imati da krave daju manje mleka i na taj način će taj problem biti rešen.

„Predlažem da se Glamočić, nakon ovakvog genijalnog rešenja tog problema, pozabavi i nagomilanim problemima u drugim ministarstvima. Na primer, može nakon ovoga zameniti ministra zdravlja Zlatibora Lončara, pa po istom principu može smanjiti broj pacijenata u bolnicama na način što će smanjiti broj kreveta“, rekao je Petrović.

Upozorio je da za ovu vlast nije problem nekontrolisan uvoz svega i svačega, počev od mesa do mleka, ni to što je frizerski salon iz Novog Sada dobio dozvolu za uvoz sira, mleka i mlečnih prerađevina.

Istakao je da za vlast nije problem ni to što je pao životni standard građana u „zlatnom“ dobu, pa je to za posledicu imalo i smanjenje potrošnje mleka i mlečnih proizvoda, nego su problem krave koje mnogo jedu.

„Ljudi izađu sa zahtevima kako bi mogli da prehrane i nas i svoje porodice, a vi im šaljete agente BIA na kuće da vrše pritisak, da im prete, da ne protestuju. Špijunirate ih, ugrađujete softvere za špijuniranje na mobilnim telefonima, kao da su naši poljoprivrednici postali državni neprijatelji s obzirom na to kako se ophodite prema njima“, rekao je Petrović.

Dodao je da ima i onih poljoprivrednika koji ne protestuju, jer su itekako napredovali za vreme vlasti SNS. 

„Jedan takav primer je predsednik odbora za poljoprivredu u Skupštini grada Kruševca i odbornik SNS, Rade Spasojević. On je, zahvaljujući proizvodnji kornišona, napredovao u toj delatnosti. To što se usput zatekne i neka tona marihuane u njegovom dvorištu, to nije dovoljan razlog da agenti BIA dođu pa da ispitaju o čemu se radi“, rekao je Petrović.

Predložio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, umesto što reklamira jeftin parizer, reklamira upotrebu mleka u ishrani.