Škrijelj: „Zakoni koji se razmatraju u Skupštini ne rešavaju političku i parlamentarnu krizu“

Poslanik u Skupštini Srbije Ahmedin Škrijelj (PSG – SDA Sandžaka – PDD) rekao je u debati da zakoni koji se danas razmatraju na sednici parlamenta imaju i pozitivne delove, ali da ne rešavaju politička i društvena pitanja koja bi po svojoj prirodi trebalo da budu u samom vrhu prioriteta.

On je tokom razmatranja 40 predloženih sporazuma, predloga zakona i izmena i dopuna zakona koji su na devnom redu, a odnose se na trgovinu, kao i upravljanje mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, rekao da se politička i kriza Skupštine ne rešavaju tim propisima.

„Predloženim zakonima tekođe se ne rešavaju ni nestabilnost institucija, odsustvo vladavine prava, vraćanja vlasti u okvire ustava i zakona, suštinske evropske integracije, vraćanja smisla izbornom procesu, sistemska korupcija, odstranjivanje mržnje režimskih medija i zlonameran odnos prema Bošnjacima i Sandžaku“, rekao je Škrijelj.  

Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom odnosi se, po njegovim rečima, na uravnotežen razvoj ekonomske, socijalne i teritorijanne kohezije kroz smanjnje razlika u razvoju.

Istakao je da je ravnomerni regionalni razvoj i ustavna obaveza „koju ova vlast ima prema Sandžaku, a potpuno ignoriše“.

Sandžačke opštine po stepenu razvoja spadaju, kako je rekao, u nerazvijene, devastirane lokalne zajednice, a transferna sredstva nisu povećana u poslednjih 12 godina.

„Zakonom o zaštiti potrošača smatramo da je trebalo uvesti zabranu javnim preduzećima da prodaju dugove građana agencijama za naplatu potraživanja. Prema Zakonu o obligacionim odnosima mogu se prodati dugovi, ali se položaj dužnika ne sme pogoršati, a prodaja potraživanja iziskuje troškove koji nadmašuju osnovni dug“, rekao je Škrijelj.

Dodao je da u Novom Pazaru ne postoji ni carinarnica iako zakon propisuje da se one osnivaju u većim privrednim i saobraćajnim centrima, što Novi Pazar ispunjava.

Predlog strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima, kako je naglasio, donosi „nedoumice, strahove i opasnosti iznad svega da eksploatacija ruda nije izbor, već neminovnost“.

S druge strane Strategija, po njegovim rečima, ne nudi zaštitu ako se istraživanjem ili eksploatacijom ruda, konkretno na planini Rogozni, ugrozi izvorište vode, šuma i zemljište. 

„Strategija i važeći zakoni ukidaju pravo građanima i lokalnoj samoupravi da utiču na to da li će se realizovati ili ne projekat koji ugrožava životnu sredinu“, rekao je Škijelj.

Strategija, kako je naveo, nije precizna ni u delu uloge nadležne inspekcije koja bi trebalo da kontroliše kvalitet podzemnih voda, prašinu i teške metale u vazduhu. 

„Ocena uticaja na životnu sredinu ostavlja se na savest investitorima što je apsolutno neprihvatljivo. Strategija  insistira na inteziviranju radova pre nego što se otklone nedostaci. Taj dokument ne predviđa mere zaštite ako istraživanje ili rudnik ugroze snabdevanje vodom“, rekao je Škrijelj. 

I deponija Golo brdo, kako je ocenio, predstavlja ozbiljnu pretnju zdravlju stanovništva u tom regionu.

„Politika ove vlasti je ekološka marginalizacija Sandžaka, a neko bi to nazvao i ekološkim rasizmom“, naveo je Škrijelj. 

U raspravi o pojedinostima Predloga zakona o zaštiti potrošača poslanik Uroš Đokić (Novo lice Srbije) rekao je da neće glasati za taj zakon jer je Srpska napredna stranka 2021. godine donela Zakon o zaštiti potrošača, a nije usvojila evropske direktive iz 2021. godine i sada donosi novi zakon da bi ih usvojila.

Opozicija je sa više amandmana predlagala uvođenje kolektivne tužbe za kršenje prava potrošača, ali je ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla da zaštita kolektivnih interesa potrošača, po Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, treba da bude preneta u Zakona o parničnom postupku, a za to je nadležno Ministarstvo pravde.

Poslanica Ivana Rokvić (Novo lice Srbije) istakla je da je član Predloga zakona o zaštiti potrošača koji definiše nepoštene trgovačke prakse preširoko formulisan i da ga treba precizirati.

Ukazala je da poslanici Srpske napredne stranke, odnosno šef poslaničke grupe te stranke Milenko Jovanov, „automatski“ odbacuje amandane opozicije.

„Svaki amadman se automatski odbacuje zato što dolazi od opozicije, zato što je, kako tvrde, besmislen. Odbacuju ga oni koji demokratiju, vladavinu prava i slobodu medija smatraju besmislenim“, rekla je Rokvić.

Jovanov je replicirajući rekao da ni taj amandman neće prihvatiti jer je „besmislen“.

„Nastavljamo sa praksom da ne glasamo za besmislene amandmane. Još je gore odbranjen, tako da niko nas nije uverio da treba da glasamo protiv svojih uverenja“, rekao je Jovanov.