Senat Kongresa SAD izglasao rezoluciju kojom nastoji da spreči nastavak rata protiv Irana

Senat Kongresa SAD, gornji dom parlamenta, u utorak je prvi put odobrio rezoluciju o ratnim ovlašćenjima kojom nastoji da spreči vojnu akciju SAD protiv Irana, dok poslanici uzdržano prate napore predsednika Donalda Trampa da okonča rat koji je njegova administracija sama pokrenula i kojem je sada potrebno odobrenje Kongresa  da bi ga finansirala.

Ovo je bio deseti put da je Senat pokušao da zaustavi rat, a ishod, glasanjem 50-48, bio je zapanjujući preokret u odnosu na prethodne. Iako je rezolucija uglavnom simbolična i nema u potpunosti snagu zakona, ona odražava rastuću zabrinutost brojnih republikanskih poslanika i u Predstavničkom domu i u Senatu zbog rata i memoranduma o razumevanju koji je Tramp potpisao sa Iranom kako bi ga okončao. Predstavnički dom je odobrio rezoluciju ranije ovog meseca.

Lider opozicikonih Demokrata u Senatu Čak Šumer je rekao da su Amerikanci platili cenu za „Trampov istorijski promašaj u Iranu. To će ući u istoriju kao jedan od najgorih spoljnopolitičkih poduhvata koje je Amerika napravila u istoriji“.

Glasalo se u kada Pentagon traži 80 milijardi dolara od Kongresa, uglavnom za rat u Iranu, jer popunjava zalihe municije i oružja.

Sam Tramp ide na Kapitol ove nedelje da se sastane sa republikanskim senatorima, dok je potpredsednik DŽ. D. Vens bio u inostranstvu i radio na pregovorima sa Iranom o okončanju njegovih nuklearnih ambicija – što je bio među navedenim razlozima za rat.

Predsednik nije zadovoljan republikancima koji su kritikovali memorandum koji je postigao sa Iranom, po rečima jednog republikanskog senatora.

Uslovi sporazuma sa Iranom su navedeni u memorandumu o razumevanju koji je Tramp potpisao prošle nedelje, čime je započeo rok od 60 dana za strane da postignu širi sporazum o okončanju iranskog nuklearnog programa, te i rata.

Ali, republikanci su se posebno protivili fondu od 300 milijardi dolara za pomoć Iranu u obnovi, što je daleko veće od 1,7 milijardi dolara koje je tadašnji predsednik Barak Obama vratio toj zemlji u skladu sa sporazumom svoje administracije sa Iranom iz 2015. godine.

„Verujem da predsednik Tramp dobija veoma loše savete o Iranu“, rekao je senator Ted Kruz, republikanac iz Teksasa prošle nedelje u svom podkastu nakon što je sporazum objavljen.

Demokrate su iznova i iznova forsirale glasanje o ratu u Iranu, gotovo otkako su SAD i Izrael pokrenuli raketne napade na Iran 28. februara.

Skoro svake nedelje kada su na sednici, demokrate u Senatu su predlagale rezolucije o ratnim ovlašćenjima, ali nisu uspele da okupe većinu potrebnu za usvajanje u tesno podeljenom domu, gde Trampova Republikanska stranka drži većinu.

Predstavnički dom je početkom ovog meseca progurao usvajanje svoje verzije, a četiri republikanca su se pridružila svim demokratama u odobravanju rezolucije o ratnim ovlašćenjima, uprkos protivljenju predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona i rukovodstva Republikanske stranke.

Iako se takve rezolucije ne dostavljaju predsedniku na potpis, usvajanje predstavlja snažnu, iako simboličnu, izjavu Kongresa i osudu vojnih akcija administracije.

Senator Tim Kejn, demokrata iz Virdžinije koji je predvodio napore svoje stranke, rekao je da pauza u ratnim borbama, dok Trampov tim radi na učvršćivanju krhkog primirja, pruža savršeno vreme Kongresu da se povuče i proceni „kakvo bi trebalo da bude sledeće poglavlje“.

Ministar odbrane Pit Hegset je ove nedelje na Kapitol Hilu gde traži 80 milijardi dolara dodatnog finansiranja da bi se popunile zalihe odbrane posle rata u Iranu, što privlači pažnju jer se mnogi Amerikanci suočavaju sa visokim cenama gasa i skupoćom upravo zbog rata.

Pentagon je ranije procenio da je rat koštao 11,3 milijarde dolara samo tokom prve nedelje, a stručnjaci su procenili ukupnu cenu na blizu 100 milijardi dolara.

Zahtev Ministarstva odbrane za finansiranje deo je šireg povećanja finansiranja vojske koje Bela kuća želi kao deo svog budžetskog zahteva ove godine.

Trampova administracija traži čak 1.500 milijardi dolara za finansiranje odbrane ove godine – povećanje od 50% – uključujući 350 milijardi dolara koje želi u takozvanom „paketu budžetskog pomirenja“. Lideri Republikanske stranke rade na tome da sami usvoje taj paket, uprkos protivljenju demokrata, slično kao što su prošle godine odobrili Trampov veliki zakon o smanjenju poreza.

Paket smanjenja poreza za 2025. godinu je uključivao značajno povećanje od oko 175 milijardi dolara za vojsku.