Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je tokom prošle godine nastavilo da unapređuje softvere i opremu ruske firme Papilon koja je na sankcijama SAD i Evropske unije (EU) od 2023, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).
Istraživanje je pokazalo i da je deo ove opreme tokom 2023. Srbija finansirala sredstvima koje dobija od Evropske unije. Zato bi Brisel od Beograda mogao da traži povraćaj novca, kaže za RSE portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
„Ukoliko se utvrdi da neki trošak nije nastao u skladu sa pravilima EU, uključujući ona koja se odnose na sankcije, EU će preduzeti odgovarajuće mere radi zaštite budžeta EU, uključujući povraćaj sredstava gde je to prikladno“, navodi Mersije.
MUP Srbije nije odgovorio na pitanja RSE u vezi sa nabavkom i upotrebnom ove tehnologije uprkos sankcijama.
MUP Srbije godinama unapređuje opremu ruske IT kompanije Papilon, koja se koristi za verifikaciju identiteta na osnovu otisaka prstiju i dlanova, slika lica ili zenice oka, pokazuju dokumenti koji su dostupni na portalu javnih nabavki, piše RSE.
Ruska kompanija Papilon se, prema podacima iz ruskog biznis registra, bavi razvojem biometrijskih i forenzičkih sistema.
Od 2023, Papilon i četiri povezane firme nalaze se na američkoj listi kompanija za koje je utvrđeno da „su uključeni u aktivnosti koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost ili spoljnopolitičke interese SAD“.
Kompanije su i na sankcijama EU, odnosno na listi kompanija koje su pod najstrožim trgovinskim ograničenjima EU. Obrazloženje za sankcije koje navodi EU je da su u pitanju kompanije koje su „krajnji vojni korisnici, deo ruskog vojnog i industrijskog kompleksa ili imaju komercijalne ili druge veze sa ruskim sektorom odbrane i bezbednosti, ili ga na drugi način podržavaju“.
Istraživanje RSE pokazalo je da je deo opreme ove ruske kompanije nabavljen preko IPA fondova EU, odnosno fondova koji služe za sprovođenje reformi u zemljama kandidatima za članstvo u EU, pripremajući ih za ulazak u Uniju.
U izveštaju MUP-a Srbije iz 2024. o aktivnostima u vezi sa sprovođenjem projekata koje imaju podršku Unije, navodi se da je milion evra izdvojeno za nabavku opreme kada je „u oktobru 2023. Nacionalni centar za kriminalističku forenziku prešao na novu verziju AFIS-a (AFIS Papillon 9)“.
Nacionalni centar za kriminalističku forenziku je deo Direkcije policije u MUP-u Srbije koji vrši forenzička veštačenja i obezbeđuje materijalne dokaze za potrebe krivično-procesnog sistema u Srbiji.
Na ovaj način dobio je višenamenski automatski sistem za identifikaciju otisaka prstiju, dlanova, lica i zenice oka, dizajniran za upravljanje velikim biometrijskim bazama podataka.
U trenutku kada su sredstva iz IPA fondova iskorišćena, ruska kompanija Papilon se već osam meseci, od 27. februara 2023, nalazila se na listi Biroa za industriju i bezbednost koji je deo američkog Ministarstva trgovine (Bureau of Industry and Security, BIS Entry List).
Ova lista predstavlja spisak stranih kompanija, organizacija i pojedinca za koje je američka vlada utvrdila da su uključeni u aktivnosti koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost ili spoljnopolitičke interese SAD.
U obrazloženju odluke američke administracije navodi se da je pet povezanih kompanija Papilona stavljeno na listu zbog pružanja podrške ruskim operacijama na okupiranim područjima Ukrajine, a „koje obuhvataju korišćenje biometrijske tehnologije za suzbijanje ukrajinskog otpora i nametanje lojalnosti među ukrajinskim stanovništvom na okupiranim teritorijama“.
Na pitanje kako je došlo do toga da se oprema na sankcijama nabavlja sredstvaima IPA fondova, portparol Evropske komisije Gijom Mersije za RSE navodi da podrška Srbiji traje od 2011. godine kada ruska firma Papilon nije bila na listi sankcija.
Ruska kompanija i sa njom povezane firme su na listi sankcija EU od 18. decembra 2023. godine, dva meseca nakon što je preko fondova EU plaćen prelazak na napredniju verziju AFIS Papilon Sistema u okviru IPA projekta.
Cilj podrške je, kako objašnjava Mersije, bio da kroz zakonodavstvo i politiku, standardne operativne procedure i tehnološka oprema kriminalističke istrage „budu usklađeni sa relevantnim Prüm propisima i odlukama“.
Prum (Prüm) propisi odnose se na EU saradnju koji omogućava državama članicama automatsku razmenu DNK profila, otisaka prstiju i registarskih oznaka vozila radi borbe protiv terorizma i teškog kriminala.
Njena svrha je brza identifikacija osumnjičenih i efikasnija prekogranična saradnja policije.
„Još od 2011. godine, pre nego što su pomenute kompanije (Papilon) dospele na listu sankcija, softver AFIS Papillon je obezbeđen putem EU podrške srpskim vlastima. Sistem se koristi i nadograđuje od tada. Papillon AFIS proizvodi su u to vreme procenjeni kao kompatibilni sa standardima“, kaže Gijom Mersije.
On dodaje da EU „veoma ozbiljno shvata pitanje usklađenosti sa sankcijama u okviru ukupne saradnje sa Srbijom“.
„Posebno u ovom sektoru, i to kroz razgovore sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i policijom Srbije u okviru Poglavlja 24“, naglašava Mersije i dodaje da bi moglo doći i do zahteva za povraćaj EU sredstava.
Poglavlje 24 i poglavlje 23 su dva ključna poglavlja u pregovorima o članstvu sa EU koja se odnose na vladavinu prava.
Poglavlje 24 obuhvata pravdu, slobodu i sigurnost. Bez napretka u ova dva poglavlja, nijedna država ne može napredovati u procesu evropskih integracija.
Evropska unija kroz pristupne fondove finansira više od 400 projekata za MUP Srbije, neki su završeni, a pojedini su još u toku, pa tačan iznos dodeljenih sredstava nije moguće utvrditi.
POVEZANE VESTI:
Osim što se sistem AFIS nadograđuje uz pomoć sredstava EU, srpska policija godinama ulaže u softvere i opremu ovog ruskog proizvođača i iz budžetskih sredstva.
Oprema i softveri ruskog proizvođača Papilon, vredni više od 1,4 miliona evra, nabavljeni su tokom poslednje četiri godine, pokazuju podaci sa portala javnih nabavki.
Papillon AFIS može da se koristi za obradu i skladištenje biometrijskih podataka građana za različite potrebe države poput kaznenih evidencija, graničnih i imigracionih sistema, ali i opšte registracije stanovništva, kao što su lične karte i pasoši“, navodi za RSE Filip Milošević, istraživač u beogradskoj SHARE fondaciji, neprofitnoj organizaciji koja se bavi slobodom izražavanja na internetu, privatnošću podataka i digitalnoj bezbednosti.
U Srbiji kriminalistički AFIS koristi se i u policijskim i forenzičkim istragama za identifikaciju osumnjičenih, osuđenih i latentnih otisaka sa mesta krivičnih dela.
Pored samog sistema, softvera za obradu i baza podatka za skladištenje otisaka prstiju i drugih biometrijskih podataka, srpska policija koristi i različitu opremu proizvođača Papilon.U upotrebi su skeneri za otiske prstiju i dlanova, kao i radne stanice – računari sa pratećom opremom na kojim je instaliran pomenuti sistem, može se videti u dokumentaciji o nabavkama MUP-a.
Tokom decembra 2022, MUP je obavio i „migraciju biometrijskih podataka“ koja podrazumeva premeštanje i analizu fotografija (anfas i profilne) svih registrovanih lica u bazama podataka AFIS Papilon.
„Ovaj sistem treba unaprediti tako da on obuhvata automatsko kodiranje tragova i automatsko kodiranje fotografija lica“, jedna je od stavki iz uputstva ponuđačima o tome kako treba da unaprede sistem AFIS Papilon na napredniju verziju.
Filip Milošević iz SHARE fondacije navodi da „MUP verovatno želi nadogradnju trenutnog sistema za biometrijske podatke građana modulom koji bi omogućio prenos tih podataka u druge sisteme“ kao što je pametni video nadzor i drugi softveri za prikupljanje velikih setova podataka.
„To otvara mogućnost za napredno ukrštanje podataka.Jednom kada se uradi takva vrsta migracije podataka u drugi sistem, to praktično znači da ovi softveri i sistemi na svakom snimku sa nadzornih kamera ili mobilnog uređaja tokom protesta, na primer, mogu automatski, u realnom vremenu, da identifikuju građane imenom i prezimenom“, upozorava Milošević.
Posao migracije biometrijskih podataka iz 2022, vredan više od 30 hiljada evra, dodeljen je firmi MRG export-import krajem 2022, navode podaci na portalu javnih nabavki.
Kako je RSE ranije pisao, MUP Srbije je preko firme MRG produžio licencu za nabavku kontroverznog alata kompanije Cellebrite do sredine 2026, nakon što su međunarodne organizacije izvestile o njegovim navodnim zloupotrebama u Srbiji.
Alati kompanije Cellebrite korišćeni su za nasilno oktljučavanje telefona novinara i aktivista u Srbiji tokom 2024. i 2025. godine, nakon čega su sa njihovih telefona preuzimani podaci.
U pojedinim slučajevima instalirani su „špijunski softveri“ koji su preuzimali slike, poruke i različite digitalne tragove u realnom vremenu. To je detaljno analizirala međunarodna organizacija Amnesty International.
Na pitanja RSE u vezi sa nabavkama opreme ruskog proizvođača Papilon iz kompanije MRG nije stigao odgovor do objavljivanja ovog teksta.
Tokom 2025, okvirni sporazumi za servisiranje opreme dodeljeni su firmi iz Čačka – GMM ENGINEERING 032, podaci su Uprave za javne nabavke.
Firma je, prema podacima Agencije za privredne registre, registrovana u septembru 2024, samo šest meseci pre nego što joj je MUP Srbije dodelio nabavke vredne više od 255 hiljada evra.
Firma GMM ENGINEERING 032 nije odgovorila na pitanja RSE u vezi sa tim kako su ušli u ovaj posao.
Akcionarsko društvo Papilon kao i niz povezanih kompanija registrovane su u Rusiji u gradu Miass na istočnoj padini južnog Urala u Čeljabinskoj oblasti, odnosno na granici Evrope i Azije.
Podaci ruskog biznis registra pokazuju da su preduzeća registrovana 2002. godine, a kao direktor je naveden Pavel Zaitcev.Registrovani su za „konsultantske aktivnosti i radove u oblasti računarskih tehnologija“.
Prema istom izvoru, njihova tehnologija koristi se u 43 zemlje, a kompanija ima blisku saradnju sa policijama u Rusiji, Turskoj, Indiji, Uzbekistanu, Kazahstanu i Tadžikistanu.Ove podatke RSE nije mogao nezavisno da potvrdi.
Jedan od projekata koji posebno ističu na svom sajtu je dugogodišnja saradnja sa ruskim Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Kako navode, „Papilon upravlja Papillon-9 AFIS sistemom za rusko Ministarstvo održavajući sveobuhvatnu nacionalnu biometrijsku bazu podataka“.
Dodaju da ovaj projekat obuhvata čak 155 miliona digitalnih zapisa na kojima je po deset otisaka prstiju građana, kao i da imaju radne stanice u preko hiljadu regionalnih centara u Rusiji.
Na pitanja RSE u vezi sa saradnjom sa MUP-om Srbije, iz kompanije Papilon nisu odgovorili.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.