Crna Gora planira novo povećanje minimalnih zarada od januara 2027.

Vlada Crne Gore danas je usvojila set zakonskih mera kojima se planira novi krug povećanja zarada od januara 2027. godine, uključujući minimalne neto zarade u rasponu od 1.000 do 1.400 evra, u zavisnosti od stepena obrazovanja zaposlenih.

Program, nazvan "Evro model", predviđa minimalnu neto zaradu od 1.000 evra za poslove koji zahtevaju osnovno obrazovanje ili niži stepen stručne spreme, 1.250 evra za one koji zahtevaju srednje obrazovanje i 1.400 evra za pozicije koje zahtevaju visoko obrazovanje, saopštila je Vlada. Predlozi zakona biće upućeni skupštini na usvajanje.

Premijer Milojko Spajić izjavio je da će povećanje obuhvatiti više od 250.000 zaposlenih u javnom i privatnom sektoru i najavio dalje smanjenje poreskog opterećenja rada.

Kao primer, naveo je da bi poslodavac koji trenutno plaća ukupno 1.980 evra za neto zaradu od 1.600 evra, nakon reforme mogao da isplati zaposlenom neto zaradu od 1.870 evra uz isti ukupan trošak. U svom obraćanju, Spajić nije izneo detaljan pregled konkretnih poreskih izmena na kojima se zasniva ova računica.

Ipak, dodatni detalji nisu saopšteni.

Prosečna neto zarada u Crnoj Gori u julu je iznosila 1.037 evra – što predstavlja rast od 2,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu – prema najnovijim podacima nacionalnog zavoda za statistiku, MONSTAT-a.

Vlada očekuje da bi sprovođenje novog programa moglo da podigne prosečnu neto zaradu iznad 1.400 evra, rekao je Spajić.

Program takođe predviđa izmene penzionog sistema. Spajić je najavio da će se od 2027. godine penzije usklađivati četiri puta godišnje; očekuje se da će prosečna penzija do aprila premašiti 600 evra, dok bi minimalna penzija trebalo da poraste iznad 500 evra. Vlada takođe planira da ovog decembra isplati jednokratnu pomoć od 100 evra svim penzionerima.

Spajić je izjavio da vlada namerava da finansira reformu iz prihoda ostvarenih povećanom potrošnjom i zaposlenošću, suzbijanjem sive ekonomije, fiskalnom disciplinom i dodatnim poreskim merama. Među najavljenim merama je i veće oporezivanje praznih nekretnina koje vlasnicima ne služe kao primarno mesto stanovanja.

Prema projekcijama koje je izneo premijer, budžetski deficit bi 2027. godine mogao da iznosi između četiri i pet procenata bruto domaćeg proizvoda, nakon čega bi 2028. godine pao na približno tri procenta.

Prema podacima Monstata, privreda Crne Gore je u drugom kvartalu 2026. godine zabeležila međugodišnji rast od 3,8 procenata. Anketa o radnoj snazi pokazala je da je u tom periodu bilo oko 287.100 zaposlenih, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 9,1 procenat.

Vlada je saopštila da se očekuje da će novi metod obračuna zarada stupiti na snagu u januaru 2027. godine, nakon usvajanja neophodnih zakonskih izmena.