Proevropska opozicija Srbije tražila od delegacije EP sankcije za državne zvaničnike iz SNS

Poslanici proevropskih stranaka opozicije u Srbiji su danas, posle sastanka s delegacijom Evropskog parlamenta u Beogradu, saopštili da su članovima delegacije rekli da EU treba da uvede personalizovane sankcije zvaničnicima Srpske napredne stranke (SNS) i drugima, među kojima novom načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović je izjavio da je opozicija sa delegacijom EP razgovarala o „nastavku represije nad građanima“ Srbije, o nedavnoj intervenciji policije protiv studenata i profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, imenovanju novih funkcionera u policiji, o formiranju saveta REM i o uticaju ruskih službi bezbednosti u Srbiji. 

Lazović je ocenio da su se produbili problemi konstatovani u prošlogodišnjoj rezoluciji EP o Srbiji.

Zahvalio je poslanicima EP zbog dolaska u Srbiju i dodao da opozicija pozdravlja „kontinuirano angažovanje“ EP u razrešenju krize.

Naveo je da je opozicija, pored ličnih sankcija, tražila od EP da Srbiji povlačenje sredstava iz Plana rasta  za Zapadni Balkan uslovi striktnim uslovima, da Evropska narodna partija (EPP) razmotri pridruženo članstvo SNS u toj političkoj grupi u EP, i da se i „najmanje pozitivne promene ne koriste da se zamagli suština“ u vezi sa stanjem u Srbiji.

Lazović je dodao da je opozicija objasnila delegaciji EP šta je potrebno da bi izbori u Srbiji bili fer i pošteni, i najavio da će opozicija tražiti dalje sastanke u Briselu. 

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković je ocenio da EPP sada osuđuje SNS možda i „oštrije“ nego druge političke grupe u EP, i da su njeni članovi promenili stav prema SNS.

On je smatra da će Srbija, ako ne iskoristi šansu da se u bliskoj budućnost pridruži EU, postati „ona crna rupa na tepihu“ EU, i da je „nikad dalje“ od EU, što može da se vidi po predlozima zakona i izmena u skupštinskoj proceduri.

Stanković je naveo da SNS pokušava da od naroda Srbije udalji „celu ideju EU“.

On je rekao da proevropska opozicija želi da Evropa zna da u Srbiji postoji alternativa SNS, i da EU ima partnere s kojima će raditi u budućnosti.

Poslanik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović je rekao da se na sastanku razgivaralo i o mogućnosti za slanje posmatračke misije iz EU na predstojeće lokalne izbore u Srbiji, i da to ne bi bio presedan.

Dodao je da je misija EP pokazala visok stepen poznavanja činjenica, i da je od predstavnika proevropskih stranaka u opoziciji, koji su među sobom radili „u punoj koordinaciji“, čula i konkretne predloge o daljim koracima.

Stefanović je rekao da su „od visokorangiranog člana delegacije“ EP čuli da su za EU važne tri stvari: da li je SNS opredeljena za članstvo Srbije u EU ili nije, da li SNS želi demokratiju i kakav je odnos Srbije prema Rusiji.

Poslanik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović je ocenio da je poseta delegacije EP signal da situacija u Srbiji nije uobičajena za EU.

Naveo je da je važno je što će se delegacija EP sastati i sa predstavnicima civilnog društva, medija i studenata.

Grbović je dodao da je opozicija predložila više mera koje bi EU mogla da sprovede u vezi sa Srbijom, i kao primer naveo preusmeravanje sredstava iz Plana rasta preusmere za pomoć organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima.

Rekao je da institucije Srbije zloupotrebljavaju sredstva EU nabavkom softvera za praćenje medija, opozicije i aktivista, i da su one „integralni deo koruptivnog lanca“, umesto da sprečavaju korupciju.

Devet članova delegacije Odbora EP za spoljne poslove (AFET) razgovaraju danas u Beogradu sa predstavnicima Vlade Srbije i parlamentarnih stranaka o dodatnim reformama potrebnim za unapređenje procesa pristupanja Srbije EU.

Evroposlanici se u Skupštini Srbije odvojeno sastaju s poslanicima vladajućih i svih opozicionih stranaka i poseban sastanak sa predstavnicima pet proevropskih stranaka koje su 25. decembra postigle dogovor o koordinaciji aktivnosti prema EU (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana i Srbija centar).

U delegaciji AFET su tri člana konzervativne EPP, najveća grupa u EP, dva člana Socijalista i demokrate, i po jedan član Zelenih, liberalne grupe Obnovimo Evropu, desnih Evropskih konzervativaca i reformista, i krajnje desna grupe Evropa suverenih nacija.

Članovi delegacije iz EPP su Rajnhold Lopatka iz Austrije, Davor Ivo Štir iz Hrvatske i Rasa Juknevičiene iz Litvanije.

Socijaliste i demokrate predstavlja šefica delegacije Marta Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske.

U ime Zelenih u delegaciji je Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavlja Helmut Brandšteter iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron iz Nemačke.

Mandat delegacije AFET proističe iz Rezolucije Evropskog parlamenta od 22. oktobra 2025. godine, u kojoj piše da evroposlanici podržavaju slanje misije za utvrđivanje činjenica u Srbiju.

Tom Rezolucijom, u kojoj piše da treba šire ispitati u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela novosadskoj tragediji, evroposlanici su podržali pravo studenata i građana Srbije na mirne proteste i najoštrije su osudili talas nasilja koje je sponzorisala država, zastrašivanja i neselektivnog hapšenja. Ocenili su da je rukovodstvo Srbije politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji.