Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, suočava se sa rastućim izazovima u održavanju političke podrške, posebno u većim gradovima. Nemogućnost vlasti da samostalno organizuje skupove u Novom Sadu, Nišu ili Užicu bez masovnog dovođenja ljudi i zloupotrebe državnih resursa signalizira značajan pad popularnosti Srpske napredne stranke (SNS).
Nezadovoljstvo se proširilo iz velikih gradova na manja mesta, pri čemu studentski protesti dobijaju sve širu podršku, uključujući i starije generacije. Kritičari ocenjuju da SNS nije spreman ni za izbore, čak ni za one za koje se sumnja da bi bili neregularni, posebno imajući u vidu pojavu studentskih lista. Vučićevo oklevanje da raspiše izbore tumači se kao znak da mu aktuelne ankete ne idu u prilog, iako je javno izjavio da će izbori biti raspisani „kad to bude odgovaralo državi“. Istovremeno, priznao je da je teško očekivati lojalnost birača nakon više od decenije vlasti. Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, takođe je na jednom skupu insinuirao gubitak narodne podrške.
Kritičari dovode u pitanje motive prisilnog dovođenja ljudi na skupove, sugerišući da je cilj predstavljanje lažnog političkog jedinstva. Vlast često etiketira neistomišljenike kao „hijene“ i „neprijatelje“, dok sebe predstavlja kao nosioce „većinske priče srpskog naroda“. Dodatno, primer opštinskog odbora Stranke slobode i pravde Ćuprija, koji je saopštio da se Vučić nije pojavio na najavljenom skupu, već se obratio telefonom i pogrešno naveo ime sela, ilustruje percipiranu neiskrenost vlasti. Studenti su takođe ukazali na problem sela Dubovo u opštini Žitorađa, koje se suočava sa nestašicom vode, navodno zbog „političke nepodobnosti“ meštana.
Sve ove okolnosti ukazuju na ubrzavanje događaja i usložnjavanje političke situacije, gde odluke vlasti često kasne ili deluju kontraproduktivno.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.