Šokantna operacija Donalda Trampa u kojoj su zarobljeni predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova žena i sa lisicima prebačeni u SAD da odgovaraju pred sudom izazvala je nelagodu među evropskim liderima usred tekućih pregovora o okončanju ruskog rata u Ukrajini.
Istovremeno se evropskim liderima nameće i pitanje, koje teško da je teoretsko, da li je Grenland sledeći.
Govoreći za vikend za Atlantik (theatlantic.com), Tramp je ponovio svoju želju da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom, samoupravom pod kontrolom Kraljevine Danske. „Apsolutno nam je potreban Grenland“, rekao je Tramp opisujući ostrvo kao „okruženo ruskim i kineskim brodovima“.
Američki predsednik prihvatio je Monroovu doktrinu iz 19. veka, prema kojoj je Vašington polagao pravo na vlast nad Zapadnom hemisferom“ dok je ostatak sveta prepuštao Evropi. Naravno, Tramp je i tu uneo lični pečat i rekao da doktrinu „sada zovu Donroov dokument“.
Prema stručnjacima i zvaničnicima koji su govorili za Politiko, SAD bi mogle da pokušaju da iskoriste priliku da uspostave kontrolu nad Grenlandom narednih meseci, pred izbore za Kongres na polovini mandata američkog predsednika (midterm) u novembru i na vreme za 250. godišnjicu američke nezavisnosti 4. jula.
Međutim, metode za Grenland verovatno bi se razlikovale od onih u Venecueli. Umesto vojne operacije, Vašington bi mogao da pribegne „kampanji političkog uticaja kako bi promenio trenutnu ravnotežu“, smatra direktor nezavisnog instituta Evropazijska grupa Mudžtaba Rahman.
Prema njegovim rečima, to bi moglo da uključi „napore da se kupe lokalni političari dok SAD teže većoj vojnoj i civilnoj kontroli“. „Amerikanci imaju razne alate da to postignu“, rekao je Rahman dodajući da je rizik „realan i ozbiljan“.
Nemački evroposlanik i šef Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlmenta Dejvid Mekalister ponovio je u međuvremenu za briselski portal podršku EU Danskoj i Grenlandu.
„Grenland je samoupravni deo Kraljevine Danske. Grenland je suveren. Budućnost Grenlanda odlučivaće narod Grenlanda“, rekao je Mekalister.
Lideri EU u većini su izbegavali da uspostave vezu između Venecuele i Grenlanda i jedan zvaničnik Unije rekao je za Politiko da „hodaju po jajima“.
U sinoćnom saopštenju Evropske službe za spoljne poslove koje je podržalo 26 članica (osim Mađarske) ističe se da se „principi međunarodnog prava i Povelje UN moraju poštovati pod svim okolnostima“. Ali, u saopštenju se ne pominje Grenland.
Politiko piše da su razlozi za oprez EU jasni jer je blok fokusiran na Ukrajinu i postizanje pravednog rešenja u ratu te zemlje sa Rusijom. Kako se navodi, svaka izjava kojom se snažno podržava Grenland mogla bi da naljuti Trampa u vreme kada lideri EU nastoje da dobiju američku podršku za pružanje bezbednosnih garancija Ukrajini.
U međuvremenu članice „koalicije voljnih“, plus predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i Visoka predstavnica Kaja Kalas, planiraju sastanak ove nedelje u Parizu nakon okupljanja savetnika za nacionalnu bezbednost u Kijevu u subotu.
Američki potez protiv Grenlanda mogao bi da dovede jedinstvo EU i NATO do „tačke pucanja“. Kriza na Grenlandu, smatra Rahman, mogla bi da razdavaja daleko više od podrške Ukrajini. „Kopenhagen verovatno neće dobiti istu punu podršku kao što je dobila Ukrajina“, rekao je taj analitičar.
Kako piše briselski portal, samo par dan od početka 2026. sve nade da će Tramp biti pomirljiviji su nestale i Grenland je sada pitanje koga su svi svesni u Evropi ali izbegavaju da se njime bave jer žele da reše svoj glavni bezbednosni problem u Ukrajini.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.