Posmatrajući prvu polovinu 21. veka, 2025. godina verovatno neće biti upamćena samo kao statistički dodatak rekordnoj 2024, već će po svemu sudeći biti upamćena kao godina u kojoj je anomalija postala norma, a ekstremni vremenski događaji prestali da budu izuzeci i postali očekivani obrazac svakodnevice, piše Irida Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu.
Dok je 2024. godina probila granice kao najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je stigla kao snažan eho tog toplotnog udara, cementirajući realnost u kojoj globalni klimatski sistem funkcioniše u potpuno novom režimu, navodi Lazić u autorskom tekstu za portal Klima101.
Prema podacima programa Kopernikus, 2025. se pozicionirala kao druga ili treća najtoplija godina u istoriji merenja, rame uz rame sa 2023, odmah iza rekordne 2024.
Činjenica da su tri uzastopne godine, 2023, 2024. i 2025, formirale najtopliji trogodišnji period ikada zabeležen ukazuje da više ne govorimo o kratkotrajnim fluktuacijama, već o stepenastoj promeni klimatskog stanja.
Iako naučna zajednica već deceniju upozorava na prag od 1,5 °C kao granicu zagrevanja iza koje štete naglo rastu, činjenica da smo tri godine zaredom boravili oko ili iznad te vrednosti sugeriše da ona više nije apstraktan cilj, već realnost u kojoj živimo.
Zašto je 2025. trebalo da bude godina koja će nas rashladiti?
U klimatološkom smislu, 2025. nije bila obična godina. Bila je to godina potvrde, a ono što ovu statistiku čini posebno alarmantnom jeste njen kontekst.
Naime, 2023. godina bila je godina razvoja El Ninja, koji je 2024. dostigao vrhunac, kada je Pacifik bio izrazito zagrejan, a samim tim i atmosfera.
Prema našem razumevanju prirodne klimatske varijabilnosti, 2025. godina je trebalo da predstavlja fazu postepenog hlađenja, s obzirom na to da su se površinske temperature u Pacifiku spustile ispod proseka, ispunjavajući kriterijume tzv. La Ninje, koja predstavlja suprotan mehanizam El Ninju.
Međutim, globalni temperaturni prosek u 2025. godini ostao je tvrdoglavo visok.
Naučne procene ukazuju da, da nije došlo do razvoja La Ninje krajem godine, 2025. bi verovatno nadmašila rekord iz 2024. La Ninja je, paradoksalno, spasila svet od još gorih rekorda, ali nije donela olakšanje.
Činjenica da hlađenje nije nastupilo u značajnoj meri govori o dominaciji antropogenog faktora, gde su emisije gasova staklene bašte stvorile „toplotni jastuk“ koji prirodne oscilacije više ne mogu lako da probiju.
Zagrevanje Zemlje možemo zamisliti kao prostoriju sa dva izvora toplote. Jedan je ogroman radijator koji neprekidno radi već više od jednog veka, napajan gasovima sa efektom staklene bašte, dok je drugi mali klima uređaj koji se samo povremeno pali, povezan sa vetrovima u Pacifiku i atmosferskom cirkulacijom, koji naizmenično pojačava ili ublažava zagrevanje okeana i atmosfere.
Tokom 2025. godine klimatski sistem je prošao put od El Ninja, preko neutralne faze, do La Ninje. Globalno, period od januara do marta mozemo komično nazvati „zimskim mamurlukom“ El Ninja, zbog toga što je januar ove godine bio globalno najtopliji mesec u istoriji merenja, što objašnjava situaciju da se atmosfera ponašala kao rerna koja ostaje vrela dugo nakon što se grejač isključi.
Iako su tokom proleća i leta uslovi u Pacifiku postali neutralni, globalna temperatura nije pokazala očekivani pad, već su meseci i dalje rangirani kao drugi ili treći najtopliji u istoriji. Ni početak La Ninje u jesen nije doveo do značajnijeg globalnog zahlađenja.
U Srbiji su se tokom godine nizali različiti ekstremi
U Srbiji se globalni signal manifestovao povremeno uz pojačan regionalni intenzitet, karakterističan za jugoistočnu Evropu.
Podaci RHMZ-a ukazuju na godinu izraženih kontrasta, u kojoj su se godišnja doba sudarala umesto da se postepeno smenjuju. Zimu su obeležile nagle smene toplih i hladnih perioda, sa više zimskih toplotnih talasa širom zemlje. Deficit padavina je predstavljao uvertiru za snažne letnje suše.
Proleće je, uz kratku pauzu tokom maja, donelo rane prodore letnjih temperatura, uz česte periode iznad novije klimatske normale 1991-2020.
Iako zima i proleće nisu nosili izrazit pečat ekstrema, leto je snažno definisalo 2025. godinu u Srbiji.
Za razliku od prethodnih godina, kada su se smenjivali olujni sistemi i suše, 2025. je bila godina gotovo kontinuirane suše. Jun, jul i avgust doneli su jednu od najtežih suša u novijoj istoriji. Tokom juna u velikom delu zemlje nije pala nijedna kap kiše, što ga čini najsušnijim junom ikada zabeleženim. Deficit padavina nije nadoknađen ni do kraja leta, kada je u mnogim oblastima palo manje od polovine očekivane količine.
Poljoprivreda je pretrpela ozbiljne gubitke, naročito kod kukuruza i suncokreta, koji su se nalazili u ključnim fazama razvoja.
Iako je leto 2025. rangirano kao treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja, zabeleženo je čak pet toplotnih talasa. Jedan od njih, krajem jula, svrstao se među 10% najintenzivnijih od 1950. godine.
Zbog toga, na Fizičkom fakultetu u Beogradu je urađena tzv. atribucija za julski toplotni talas, koja je pokazala da je takav toplotni talas, zbog uticaja klimatskih promena, danas 12 puta verovatniji u Srbiji nego sredinom 20. veka.
Ono što je nekada iskustvo jedne generacije, danas je pojava koja se ponavlja na svakih 5-6 godina. Sa druge strane, ova godina je pokazala dobro poznat primer kada suše dodatno pojačavaju toplotne talase, jer suvo zemljište gubi sposobnost da hladi vazduh isparavanjem, pa toplotni talasi postaju još intenzivniji nego u normalnim uslovima.
Nagla promena vremena u oktobru ilustrovala je još jedan savremeni klimatski fenomen, nazvan naučno-popularno kao „klimatski bič“.
Nakon toplog početka jeseni, Balkan je zahvatio prodor hladnog polarnog vazduha, uz rani i obilan sneg. Na Kopaoniku i Zlatiboru izmeren je rekordan oktobarski snežni pokrivač, uz skoro pola metra snega. Ovakvi nagli prelazi iz jedne krajnosti u drugu, koji postaju sve verovatniji, ostavljaju minimalno vreme za prilagođavanje društva i infrastrukture, i naravno utiču značajno na poljoprivredu, naročito u prelaznim sezonama proleća i jeseni.
Učestali ekstremi izazivaju katastrofalne ekonomske posledice
Globalno, 2025. je pokazala da klimatski ekstremi nisu samo meteorološki, već i ekonomski šokovi.
U SAD su štete od prirodnih katastrofa tokom prve polovine godine bile najviše u istoriji, pre svega zbog razornih požara u Los Anđelesu, dok su u južnoj i jugoistočnoj Aziji intenzivne oluje i cikloni nanele ogromne gubitke i odneli brojne živote.
U Šri Lanki, šteta od 4,1 milijarde dolara znači da će zemlja morati da preusmeri sredstva sa obrazovanja i zdravstva na obnovu puteva i mostova.
Na Sumatri, gde se već decenijama dešava nekontrolisano sečenje šuma, deforestacija je uklonila prirodni „sunđer“ koji upija vodu, pa su se brda, lišena korenovog sistema koji vezuje tlo, pretvorila u smrtonosna klizišta koja su brisala čitava naselja usled prolaska snažnog tropskog ciklona.
U Pakistanu su pojačani „monsuni na steroidima“, direktno povezani sa toplijom atmosferom koja može zadržati više vlage, dodatno ugrozili poljoprivredu i prehrambenu sigurnost, sa posledicama koje se prelile i na globalna tržišta hrane.
Godina 2025. pokazala je da klimatske promene nisu linearan proces postepenog zagrevanja, već niz skokova i poremećaja koji testiraju otpornost društva.
Njena najvažnija poruka nije u rekordima, već u ranjivosti sistema. Adaptacija više nije izbor, već nužnost opstanka, od sistema za rano upozoravanje, preko prilagođavanja poljoprivrede, do otpornije energetske infrastrukture. Ovo je generalna proba za budućnost, mada bismo mogli reći da je ta „budućnost“ već stigla.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.