Srbija je sredinom 2026. godine ostvarila solidan kratkoročni rezultat u privredi, ali iza njega se vide problemi koji mogu ograničiti budući rast, smanjenje zaposlenosti, odlazak radne snage, brži rast zarada od produktivnosti, nedovoljno snažne strane investicije, umereno visok spoljni deficit i veće oslanjanje države na potrošnju i zaduživanje, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On je na prezentaciji najnovijeg broja časopisa Kvartalni monitor o ekonomskim trendovima i politikama u Srbiji, rekao da će za održiviji rast u narednim godinama biti važnije povećanje produktivnosti, investicija i izvozne konkurentnosti nego održavanje visoke domaće potrošnje.
"Međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ubrzao je u drugom kvartalu ove godine na 3,8 odsto, po čemu se Srbija svrstava među iznadprosečne, mada ne i najbrže rastuće evropske privrede", rekao je Arsić.
Dodao je da je znatan broj zemalja iz regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) imao bržu stopu rasta: Slovenija (pet odsto), Crna Gora (4,8 odsto), Severna Makedonija (4,3 odsto) i Litvanija (4,1 odsto).
Pored zemalja iz CIE, brži rast od Srbije u drugom kvartalu imale su, kako je naveo, i Malta i Danska, dok je Švedska imala identičan međugodišnji rast.
"Iza solidnog rezultata privrede Srbije u drugom kvartalu stoje visok rast građevinarstva, koji povezujemo s pojačanim državnim ulaganjima u infrastrukturu, pre svega u Ekspo, zatim visok rast poljoprivrede usled dobrog roda prolećnih i ranih letnjih kultura i poređenja sa sušnom 2025, kao i blagi oporavak industrijske proizvodnje", rekao je Arsić.
Istakao je da posmatrano s upotrebne strane BDP-a, rast i dalje najviše pokreće privatna potrošnja, dok je rast investicija solidan, ali privremen zbog organizovanja međunarodne izložbe Ekspo.
Takva struktura privrednog rasta, prema njegovim rečima, oslonjena velikim delom na privatnu potrošnju i državne investicije, može u kratkom roku dati rezultate, ali nije dovoljna osnova za snažan i održiv rast jer se privredi ne povećavaju kapaciteti.
Arsić je naglasio da će u drugoj polovini godine na rast privrede u Srbiji uticati ubrzanje investicija za Ekspo i fiskalni stimulansi (isplate pomoći građanima), dok će suša, rast kamatnih stopa, povećanje inflacije i uvodjenje carina i kvota za gvoždje i čelik usporavati rast privrede.
"Procenjujemo da će rast privrede Srbije u ovoj godine iznositi nešto preko tri odsto, imajući u vidu rezultate ostvarene u prvoj polovini godine, kao i neto efekat delovanja tih faktora u drugoj polovini godine", rekao je Arsić.
Dodao je da su rezultati na tržištu rada "mešoviti" i da je stopa nezaposlenosti pala na rekordno niskih 7,2 odsto, ali da smanjenje nezaposlenosti nije rezultat otvaranja novih radnih mesta, nego sve većeg prelaska radne snage u "pasivnost", kao i nepovoljnih demografskih trendova.
Broj zaposlenih se, prema njegovim rečima, smanjuje već nekoliko kvartala.
"Smanjenje broja zaposlenih bolje održava stanje u privredi nego smanjenje stope nezaposlenosti, koja je pod snažnim uticajam neekonomskih faktora", naveo je Arsić.
Prosečna neto zarada u drugom kvartalu realno je, kako je naveo, bila za 7,9 odsto veća nego godinu ranije, što je "povoljno" za životni standard, ali brži rast zarada od rasta produktivnosti, povećava troškove domaćih preduzeća i smanjuje njihovu konkurentnost.
Posebno su, prema njegovim rečima, ugrožene radno intenzivne delatnosti, poput tekstilne industrije i industrije automobilskih kablova.
Arsić je rekao da su deficiti u trgovinskom i tekućem bilansu u drugom kvartalu povećani u odnosu na prvi kvartal, ali su manji nego godinu dana ranije.
"Deficit tekućeg računa u drugom kvartalu iznosio je 5,3 odsto BDP-a, dok je deficit u trgovini robama iznosio sedam odsto BDP-a, što je nezantno manje nego u istom periodu prošle godine. Pri tome izvoz je rastao brže od uvoza, ali je razlika nedovoljna da bi se značajnije smanjio robni deficit", naveo je Arsić.
U drugom kvartalu ostvaren je, kako je rekao, visok neto priliv stranog kapitala od 3,1 milijardu evra, pri čemu najveći deo priliva potiče od zaduživanja države i ostalih investicija, dok je priliv stranih direktnih investicija (SDI) "skroman".
Precizirao je da su za sedam meseci 2026. neto investicije slične kao i prošle godine, ali je priliv manji za 26 odsto.
"SDI nisu dovoljne da pokriju ovaj deficit, pa sve veću ulogu imaju zaduživanje države i drugi, privremeni izvori deviza. Devizne rezerve su zbog toga dostigle rekordni nivo, ali struktura tih priliva pokazuje da postoje dublje slabosti u konkurentnosti i sposobnosti privrede da generiše dovoljno deviza kroz izvoz i investicije", rekao je Arsić.
Istakao je da je inflacija tokom leta značajno usporila i u julu i avgustu bila oko dva odsto, ali da taj pad ne treba tumačiti kao trajno smirivanje cena.
Dodao je da je veliki deo usporavanja inflacije posledica privremenog pojeftinjenja hrane zahvaljujući dobroj poljoprivrednoj sezoni, a istovremeno bazna inflacija, cene usluga i proizvođačke cene ostaju visoke, što ukazuje da domaći inflatorni pritisci nisu nestali, a rizik od rasta svetskih cene energenata i cena drugih primarnim proizvoda je još visok.
Zbog toga se, prema njegovim rečima, očekuje da inflacija ponovo ubrza i da prosečna inflacija u 2026. bude oko 3,3 odsto, a da će krajem godine međugodišnja inflacija dostići oko 4,5 odsto.
Za sedam meseci ove godine poreski prihodi su, kako je naveo, realno veći za 6,6 odsto, a neporeski za 21,5 odsto, ali su javni rashodi povećani za čak 10,1 odsto.
Arsić je naglasio da je rast poreskih prihoda posledica snažnog rasta zarada i potrošnje, dok je rast državnih rashoda, najvećim delom posledica diskrecionih odluka Vlade.
"Rebalansom budžeta deficit je povećan sa planiranih tri odsto na 3,5 odsto BDP-a, prvenstveno zbog jednokratnih isplata građanima uoči parlamentarnih izbora. Takva potrošnja može kratkoročno povećati tražnju, ali ne povećava proizvodni kapacitet privrede i može dodatno da podstakne rast inflacije i spoljnog deficita", rekao je Arsić.
Dodao je da je javni dug Srbije i dalje umeren i iznosio je krajem jula 45,5 odsto BDP-a, ali da se Srbija zadužuje po višim kamatama nego većina zemalja EU, pa je očuvanje fiskalne discipline važno i pored relativno niskog nivoa duga.
Monetarna politika ostala je, prema njegovim rečima, "oprezna", pa je Narodna banka Srbije (NBS) zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto jer domaći inflatorni pritisci i dalje postoje, a prisutni su i globalni rizici.
Dodatni razlog za restriktivnost fiskalne politike je, kako je naveo, snažna fiskalna ekspanzija krajem trećeg kvartala ove godine.
"Na deviznom tržištu došlo je do potpunog preokreta u odnosu na početak godine. Nakon neto prodaje preko 1,2 milijarde evra u prvom kvartalu radi sprečavanja depresijacije dinara, NBS je od aprila do kraja avgusta otkupila 1,1 milijardu evra radi sprečavanja njegove apresijacije", rekao je Arsić.
Naveo je da je kreditna aktivnost na domaćem tržištu bila relativno snažna u svim segmentima, pri čemu je, nakon privremenog zastoja u prvom kvartalu, došlo do ubrzanja kreditnih plasmana privredi.
U drugom kvartalu realne kamatne stope su, kako je rekao, blago porasle, pri čemu su realne kamatne stope na dinarske kredite povećane usled pada inflacije, dok je rast kamanih stopa na indeksirane kredite posledica rasta EURIBOR-a.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.