Ogorčenje u Londonu zbog Trampovog omalovažavanja uloge trupa NATO-a u Avganistanu

Vlada Velike Britanije je danas „u diplomatskim rukavicama“ ocenila da je predsednik SAD Donald Tramp „pogrešio“ tvrdeći da su trupe NATO-a, te i britanske, izbegavale liniju fronta tokom rata u Avganistanu 2001-2021. godine šrto je izazvalo negodovanje britanskih vojnih veterana i njihovih porodica.

Majka teško ranjenog vojnika Bena Parkinsona smatra da je to „vrhunska uvreda“, prenela je britanska RTV BBC.

BBC podseća da je Velika Britanija bila među nekoliko saveznika u NATO-u koji su se pridružili SAD u Avganistanu pošto je klauzula o kolektivnoj bezbednosti NATO-a primenjena prvi i jedini put u njegovoj istoriji posle terorističkog napada u SAD 11. septembra 2001. godine. Tokom potonjeg rata u Avganistanu je poginulo 457 britanskih vojnika.

Ali Tramp je u četvrtak rekao za američki Foks njuz da „nije siguran“ da bi NATO bio uz SAD „ako nam ikada budu potrebni“, a „nikada nam nisu bili potrebni“, rekao je dodavši: „Nikada od njih zapravo nismo ništa ni tražili“.

Na Trampovu opasku da će države NATO-a „reći da su poslali neke vojnike u Avganistan, i jesu, a ostali su malo iza, malo malo dalje od linije fronta“, portparol britanskog premijera je danas rekao: „Predsednik je pogrešio što je umanjio ulogu trupa NATO-a, uključujući britanske“.

Ukazao je da su trupe NATO-a podnele žrtve „u službi kolektivne bezbednosti i kao odgovor na napad na našeg saveznika“ – SAD.

Većina od 457 britanskih vojnika poginulih služeći u Avganistanu tokom skoro 20 godina, stradala je u Helmandu, a stotine ljudi su ranjene i izgubile su udove, uključujući kaplara Endija Rida koji je izgubio obe noge i desnu ruku pošto je nagazio na improvizovanu eksplozivnu napravu (IED) u Avganistanu.

„Ne prođe dan a da ne osećamo neku vrstu bola, fizički ili mentalno“, rekao je on za BBC.

Rid je govorio i o saborcima, američkim vojnicima tokom u Avganistanu: „Ako su bili na prvoj liniji fronta, a ja sam bio uz njih, jasno je da smo i mi bili na prvoj liniji fronta“.

SAD su izvele invaziju na Avganistan u oktobru 2001. godine kako bi svrgnule talibane, za koje su rekli da su skrivali Osamu bin Ladena i druge iz Al Kaide povezane sa napadima 11. septembra u SAD. Države NATO-a doprinele trupama i vojnom opremom ratu koji su u Avganistanu predvodile SAD.

Više od 3.500 koalicionih vojnika je poginulo do 2021. godine, kada su se SAD povukle iz te zemlje, a oko dve trećine su bili Amerikanci.

Velika Britanija je imala drugi najveći broj pogibija vojnika u tom ratu, posle SAD koje su izgubile 2.461 vojnika.

Britanski ministar odbrane Džon Hili je rekao da britanske vojnike koji su poginuli treba pamtiti kao heroje, a Al Karns, ministar oružanih snaga koji je služio nekoliko puta u Avganistanu, rekao je da su Trampovi komentari „potpuno smešni“.

Daleko od toga da se drže podalje od linije fronta, Velika Britanija i Kanada su rasporedile trupe u najopasnijim provincijama od svih – glavnim uporištima talibana Helmandu i Kandaharu, piše BBC i navodi da su se u Helmandu, poprištu najtežih borbi, britanskim trupama pridružili danski i estonski vojnici. Svi su pretrpeli žrtve.

Dajana Derni, čiji je sin Ben Parkinson teško ranjen minom 2006. godine, rekla je da su Trampove reči „toliko uvredljive“ i da ih je teško slušati.

Dok se njen sada četrdesetjednogodišnji sin oporavlja od još jedne operacije, Derni je rekla za BBC da Trampovi komentari pokazuju „detinjastog čoveka koji pokušava da odvrati pažnju od sopstvenih postupaka“ i pozvala premijera sera Kira Starmera da „stane u odbranu sopstvenih oružanih snaga“ i da kritikuje američkog predsednika.

I liderka opozicionih Konzervativaca Kemi Badenok rekla je da žrtva britanskih i NATO trupa zaslužuje poštovanje i traži od Starmera da zahteva izvinjenje Trampa.

„To je potpuna besmislica“, rekla je Badenok. „Razgovarala sam sa roditeljima mladića koji su izgubili živote. Sramota je takvo omalovažavanje“.

Niz reakcija je i u Parlamentu gde je predsednica Odbora za spoljne poslove i poslanica vladajućih Laburista Emili Tornberi rekla da Tramp „namerno pokušava da nas potkopa, pokušava da potkopa NATO“.

Lider liberalnih demokrata, ser Ed Dejvi, kritikovao je izjavu američkog predsednika i rekao: „Tramp je pet puta izbegavao vojnu službu. Kako se usuđuje da dovodi u pitanje našu žrtvu!?“.

Tramp je dobio pet odlaganja vojnog roka tokom Vijetnamskog rata – četiri iz akademskih razloga i jedno zbog koštanih izraslina – nagomilanog kalcijuma na ​​petama, navodi BBC.