Oba doma Kongresa SAD usvojila su obiman Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA), u kojem se, između ostalog, navodi i da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće i da su uslovi za održavanje izbora nepravedni.
U Zakonu, čiji se delovi odnose na Zapadni Balkan i Srbiju, kao zabrinjavajuće su ocenjene i optužbe zvaničnika Srbije da mirni demonstranti, opozicione stranke i civilno društvo „pokušavaju da destabiliziju vladu“.
Akt, koji još treba da potpiše predsednik SAD Donald Tramp da bi stupio na snagu, propisuje i da Srbija i Kosovo treba da teže postizanju momentalnog napretka u vezi sa primenom briselsko-ohridskog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.
Navodi se da SAD treba da nastave da podržavaju postizanje sveobuhvatnog konačnog sporazuma Kosova i Srbije, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju, kao i da američka vlada neće voditi politiku koja zagovara razmenu teritorija, podelu ili druge oblike prekrajanja granica duž etničkih linija na Zapadnom Balkanu.
U odeljku NDAA pod nazivom „Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana“, Srbija je jedina zemlja regiona u kojoj se stanje eksplicitno analizira.
„Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. i njihove neposredne posledice razlog su za duboku zabrinutost za stanje srpske demokratije, između ostalog i zbog konačnog izveštaja Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)“, piše u tom aktu.
Dodaje se da je posmatračka misija ODIHR utvrdila da su izborni uslovi 2023. bili nepravedni, da je otkrila „brojne proceduralne nedostatke, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja glasova, česte slučajeve preopterećenosti biračkih mesta, povrede tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja“ i da je istakla da glasanje „mora da se ponovi“ na određenim biračkim mestima.
„Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju je takođe uočila da su zvaničnici Srbije optuživali mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo da ‘pokušavaju da destabiliziju vladu’, što je zabrinjavajuća tvrdnja koja ugrožava bezbednost važnih segmenata srpskog društva“, glasi jedna od odredbi Zakona.
Navodi se i da korupcija, uključujući onu među ključnim političkim liderima, nastavlja da guši Zapadni Balkan i da predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju u regionu.
„Kampanje dezinformacija usmerene na Zapadni Balkan podrivaju kredibilitet demokratskih institucija u zemljama regiona, uključujući integritet izbora. Korupcija i dezinformacije se šire u političkim okruženjima, koje odlikuju autokratska kontrola ili partijski sukobi“, piše u Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane.
Poseban odeljak Zakona odnosi se na sankcije prema zemljama Zapadnog Balkana i on propisuje da predsednik SAD uvodi sankcije „svakom stranom licu za koje se utvrdi da je uključeno ili da je pokušalo da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom“, najkasnije 90 dana od dana stupanja na snagu Zakona.
To se odnosi i na „korupciju od strane ili u ime neke vlade na Zapadnom Balkanu, ili sadašnjeg ili bivšeg državnog zvaničnika na Zapadnom Balkanu“.
Sankcije su predviđene i za pojedince i politike „koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu“, zatim za osobe „koje podrivaju demokratske procese ili institucije“, i za ozbiljna kršenja ljudskih prava.
POVEZANE VESTI:
U pomenutom odeljku „Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana“ navodi se i da zavisnost zemalja regiona od ruskih izvora fosilnih goriva i prirodnog gasa vezuje njihove ekonomije i politiku za Rusiju i sprečava njihove težnje ka evropskim integracijama.
„Smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskih zaliha prirodnog gasa i fosilnih goriva je u nacionalnom interesu SAD. Rastući uticaj Kine na Zapadnom Balkanu takođe bi mogao imati štetan uticaj na stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom“, piše u Zakonu.
U posebnom odeljku NDAA, o odnosima Srbije i Kosova, piše da Sporazum o putu ka normalizaciji, o kojem su se dve strane saglasile 27. februara 2023. uz posredovanje Evropske unije, „predstavlja pozitivan korak napred u procesu normalizacije između dve zemlje“.
„Srbija i Kosovo treba da teže postizanju momentalnog napretka u vezi sa Implementacionim aneksom Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa. Kada bude postignut dovoljan napredak u vezi sa Implementacionim aneksom, SAD treba da razmotre realizaciju inicijativa za jačanje bilateralnih odnosa sa obe zemlje. To bi moglo da uključi uspostavljanje bilateralnih strateških dijaloga sa Kosovom i Srbijom i unapređenje konkretnih inicijativa za produbljivanje ekonomskih veza i investicija sa obe zemlje“, navodi se.
U Zakonu piše i da vlada SAD „neće voditi politiku koja zagovara razmenu teritorija, podelu ili druge oblike prekrajanja granica duž etničkih linija na Zapadnom Balkanu, kao sredstvo za rešavanje sporova između nacionalnih država u regionu“.
„Vlada SAD treba da podržava pluralističke demokratije u zemljama Zapadnog Balkana kao sredstvo za sprečavanje obnove etničkih sukoba koji su nekada karakterisali region“, glasi jedna od odredbi.
U Zakonu piše i da zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) čine pluralistički, multietnički region u srcu Evrope koji je ključan za mir, stabilnost i prosperitet kontinenta.
„Kontinuirani mir, stabilnost i prosperitet na Zapadnom Balkanu direktno su povezani sa mogućnostima za demokratski i ekonomski napredak, dostupnim građanima i stanovnicima tih šest zemalja. U obostranom je interesu SAD i zemalja Zapadnog Balkana da promovišu stabilan i održiv ekonomski rast i razvoj u regionu“, navodi se.
Dodaje se da su reforme u zemljama Zapadnog Balkana i njihova integracija sa Evropskom unijom doveli do značajnog demokratskog i ekonomskog napretka u regionu, ali da, uprkos ekonomskom napretku, stope siromaštva i nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu ostaju veće nego u susednim zemljama Evropske unije.
Sprovođenje ključnih reformi u ekonomiji i javnoj upravi, kako se navodi, moglo bi da doprinese mogućnostima za investicije i zapošljavanje na Zapadnom Balkanu, posebno za mlade, i može da pruži moćne alate za ekonomski razvoj i podsticanje šireg učešća u političkom procesu koji povećava prosperitet za sve.
Postojeći regionalni ekonomski napori, kao što su Zajedničko regionalno tržište, Berlinski proces i Inicijativa Otvoreni Balkan, mogli bi da imaju potencijal da poboljšaju ekonomske uslove na Zapadnom Balkanu, uz istovremeno promovisanje inkluzije i transparentnosti, dodaje se u Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.