Evropski savet postigao je danas sporazum o zakonu kojim se ubrzavaju i pojednostavljuju procedure vraćanja osoba koje ilegalno borave u zemljama članicama.
Postigao je i dogovor o takozvanom pulu solidarnosti za 2026. godinu za pomoć članicama pod jakim migratornim pritiskom.
Propisom se uvode procedure za celu EU za vraćanje osoba koje ilegalno borave u zemljama Unije, uvodi se obaveza onima koji nemaju prava da ostanu i uspostavljaju se alatke za saradnju između zemalja članica, navodi se u saopšteju Evropskog saveta.
„Tri od četiri neregularna migranta kojima je u EU izdata odluka o povratku nastavljaju boravak ovde umesto da se vrate kući. Oduševljen sam da smo se složili o novim propisima za vraćanje,“ rekao je u saopštenju Rasmus Stoklund, danski ministar za imigraciju i integraciju.
On je izrazio uverenje da će novi propisi znatno poboljšati brojeve migranata koji ilegalno ostaju u Uniji i ukazao na to da će prvi put državljani trećih zemalja koji borave u EU ilegalno imati obaveze. Rekao je i da će zemlje članice imati mnogo bolje alatke, pa će moći da drže osobe duže u pritvoru i da imaju duže zabrane ulaska.
„Pored toga današnji sporazum će omogućiti da Evropska unija i jedna ili više zemalja članica sklope aranžman ili sporazum sa trećom zemljom o centrima za povratak“, dodao je danski ministar.
Prema novim pravilima specijalne mere se uvode za osobe koje predstavljaju bezbednosni rizik. Njima se može izdati zabrana ulaska duža od uobičajenih maksimalnih deset godina, pa čak i na neograničeno vreme, a takođe im se može uvesti pritvor, koji može takođe da bude duži nego što je uobičajeno.
Uvodi se i propis da odluka o vraćanju doneta u jednoj državi članici važi u svim drugim članicama. Biće uvedena Evropska naredba za vraćanje (European return order-ERO).
Na osnovu danas postignutog sporazuma, Savet EU će početi pregovore sa Evropskim parlamentom oko usvajanja finalnog pravnog akta.
Zemlje članice EU postigle su danas politički dogovor o uspostavljanju godišnjeg „pula solidarnosti“ za 2026. godinu.
„Pul solidarnosti“ jedan je od osnovnih elemenata Pakta za migracije i azil Evropske unije i pruža podršku onim zemljama članicama koje su pod migrantskim pritiskom, navodi se u saopštenju Evropskog saveta.
Kada Pakt počne da se primenjuje od 12. juna 2026. godine evropksi sistem azila će postati efikasniji. Pakt sa jedne strane ima jasna pravila o odgovornosti za procesuiranje aplikacija za azil, a sa druge strane cilj mu je smanjenje ilegalnih ulazaka i obezbeđenje mera solidarnosti između država članica da bi olakšale teret zemalja gde stiže najviše migranata, navodi se u saopštenju Evropskog saveta.
Dugoročno Pakt će pomoći smanjenju pritiska migracija na sve zemlje članice.
Evropska komisija je na osnovu procena zaključila da su Kipar, Grčka, Italija i Španija pod migratornim pritiskom i te zemlje mogu da imaju korist od mera solidarnosti iz „pula solidarnosti“.
Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija i Poljska su identifikovane kao zemlje koje se suočavaju sa otežanom migrantskom situacijom zbog kumulativnog migratornog pritiska prethodnih godina. One imaju mogućnost da traže puno ili delimično smanjenje svog doprinosa za „pul solidarnosti“.
„Pul solidarnosti“ treba da prikupi 420 miliona evra za zemlje koje se suočavaju sa većim migratornim pritiskom, uključujući Kipar, Grčku, Italju i Španiju.
Prvi godišnji ciklus za upravljanje migracijama počinje sa primenom 12. juna 2026. godine. Referentne cifre za „pul solidarnosti“ za 2026. godinu je 21.000 relokacija ili drugih mera solidarnsoti ili 420 miliona evra finansijskih doprinosa, piše u saopštenju Evropski savet.
„Važno je da se ljudima vrati osećanje da mi imamo kontrolu nad onim što se dešava. Sve se radi na tome da se ponovo uvede red u evropskoj kući“, rekao je Magnus Bruner, komesar EU za migracije.
Ministri su se danas brzo složili oko koncepta „bezbedne treće zemlje“ i spiska bezbednih zemalja porekla, rekao je ministar Stoklund. To znaći da zemlje EU mogu da odbiju boravak i deporutju migrante zato što ili dolaze iz bezbedne zemlje ili mogu da apliciraju za azil u zemlji van EU, prenosi agencija AP.
„Moći ćemo da odbijemo ljude koji nemaju razlog za azil u Evropi, a zatim će biti moguće za nas da napravimo mehanizme i procedure koje će nam omogućiti da ih brže vraćamo. Ne bi trebalo da krijumčari ljudi kontrolišu pristup Evropi, već evropske vlade koje je izabrao evropski narod“, rekao je Stoklund.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.