Novi udar na budžete građana: Poskupljenje struje i promena tarifnih zona uprkos problemima EPS-a

Građani Srbije suočavaju se sa novim talasom poskupljenja električne energije, koja će, uz najavljena povećanja cena, uključivati i promenu tarifnih zona koja će značajan broj domaćinstava prebaciti u skuplju kategoriju. Ova mera dolazi u trenutku kada Elektroprivreda Srbije (EPS) i dalje ne ostvaruje planirani profit, uprkos ranijim poskupljenjima i tekućem restrukturiranju kompanije.

Dvostruki udar na budžet

Nakon dva poskupljenja od po osam odsto u prethodnoj godini, novo povećanje od najmanje sedam odsto očekuje se od 1. oktobra 2025. godine, a još jedno i u narednoj godini. Međutim, veći udar na kućne budžete mogao bi da bude spuštanje praga za ulazak u najskuplju, crvenu zonu potrošnje, sa dosadašnjih 1.600 kilovat-sati na 1.200. Prema analizi portala „Nova ekonomija“, ovakva promena bi za mnoge potrošače značila račune veće i do 30 odsto. Na primer, domaćinstvo koje trenutno troši 1.600 kWh mesečno, a koje je ranije plaćalo struju po cenama iz zelene i plave zone, suočiće se sa skokom računa sa 25.171 dinar na čak 32.856 dinara, ukoliko se spusti prag za crvenu zonu i primeni najavljeno poskupljenje.

Problemi u EPS-u i objašnjenja vlasti

U dokumentu koji je srpska strana priložila Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), navodi se da je cilj poskupljenja „poboljšanje finansijskog položaja Elektrodistribucije Srbije (EDS)“. Objašnjenje za spuštanje praga za crvenu zonu pravda se potrebom za podsticanjem „energetske efikasnosti i potencijalnim povećanjem prihoda“. Stručnjaci za energetiku, poput Miloša Zdravkovića, upozoravaju da će promena tarifnih zona doneti veće probleme građanima koji nisu dovoljno upućeni u svoju potrošnju, što će rezultirati lakšim ulaskom u crvenu zonu.

Iako je električna energija za domaćinstva poskupela za 34,4 odsto od kraja 2021. godine, kada je havarija u EPS-u izazvala kolaps energetskog sistema, preduzeće se i dalje bori sa finansijskim izazovima. EPS je 2023. godine ostvario rekordan profit od 112,4 milijarde dinara (oko 950 miliona evra), delimično zbog državne kompenzacije, ali je prošle godine profit pao na svega 24,3 milijarde dinara (nešto preko 200 miliona evra), što je znatno manje od planiranih 54 milijarde dinara. Iz EPS-a navode da su u 2024. godini završeni „obimni planirani remonti“ i da je deo sredstava otišao u nove investicije.

Uticaj na inflaciju i budući izgledi

Poskupljenje struje će imati značajan uticaj na inflaciju, koja je u Srbiji već godinama uporna, delimično zbog visokih cena uvozne struje. Stručnjaci predviđaju da će rast cene struje podići cene u industriji, proizvodnji hrane, transportu i saobraćaju, što će se odraziti na celokupnu privredu i životni standard. Iako je država ukinula neka ograničenja cena hrane, a inflacija je prema junskom merenju 4,6 odsto, Narodna banka Srbije nije spuštala referentnu kamatnu stopu od septembra prošle godine. MMF očekuje da će se ukupna inflacija približiti cilju od tri procenta „tek na srednji rok“.

Istovremeno, najavljeno vanredno povećanje minimalne zarade od 9,4 odsto, teško će moći da isprati rast svih cena na koje će poskupljenje struje uticati. EPS nije odgovorio na pitanja o cenama struje, restrukturiranju i prebacivanju tereta na građane zbog loših odluka menadžmenta.