Evropska komisija radi na planovima kako bi se kandidatima za članstvo u EU pružile ekonomske koristi pre nego što se pridruže bloku, dok vlade članica traže načine da ubrzaju proširenje bez snižavanja uslova za ulazak.
Brojni predlozi deo su napora Komisije za „postepenu integraciju“ koja podrazumeva nagrađivanje kandidata većim pristupom EU dok sprovode reforme a njihove prijave za članstvo se još obrađuju, rekla su uz uslov anonimnosti za briselski portal Politiko dva evropska zvaničnika.
Beneficije o kojima se razgovara uključuju pristup nekim finansijskim programima EU, preferencijalne trgovinske aranžmane i delimičan pristup jedinstvenom tržištu pre pristupanja, pri čemu bi se paket prilagodio napretku kandidata.
Cilj je, kako se navodi, da kandidati ostanu na pravom putu tako što će im se dati podsticaji da sprovedu politički teške reforme čak i kada će biti potrebne godine za punopravno članstvo.
Za razliku od ranijih ideja o „obrnutom proširenju“, gde bi zemlje dobile politička prava pre nego što završe proces pristupanja, a što su odbacile prestonice EU, postepena integracija bi ponudila ekonomske koristi kao kod članstva ali bez uvođenja kandidata u EU pre nego što bude spreman.
„Mora postojati neka paralelna ali neophodna ekonomska integracija“, rekao je litvanski evroposlanik koji je uradio strategiju proširenja Evropskog parlamenta Petras Auštrevičius. „Princip ‘više za više’ dobro je proveren i trebalo bi da se prihvati kao podrška onim kandidatima koji napreduju više od ostalih“, rekao je za Politiko evroposlanik.
Komisija će tražiti podršku članica za inicijativu a zvaničnici se nadaju da će lideri odobriti rad na širem okviru na Evropskom savetu u oktobru ili decembru.
Prema planovima, pristup beneficijama biće davan po principu „od slučaja do slučaja“, zavisno od toga koliko se neki kandidat uskladio sa pravilima EU i koliko reformi je sproveo, rekao je jedan zvaničnik EU. To bi značilo značajno odstupanje od tekućeg sistema po kome je većina beneficija rezervisana za punopravne članice.
Predloži stižu u vreme kada se vlade uglavnom slažu da proširenje treba da bude brže, posebno u svetlu ruskog rata u Ukrajini, ali su oprezne oko prijema zemalja pre nego što budu potpuno spremne. Zato Brisel nastoji da ubrza proces uz istovremenu ugradnju snažnijih mera zaštite kako bi uverio skeptične članice.
Takav pristup dizajniran je i kako bi kandidati poput Ukrajine ostali u punoj meri angažovani u procesu pristupanja bez obećanja brzog članstva.
Zamah za širu reformu proširenja međutim nedostaje. Politiko podseća da su se na samitu u Crnoj Gori početkom meseca lideri EU složili da proces proširenja mora da bude ubrzan ali su diskusije o tome kako to uraditi od tada oslabile.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da je sada, pošto nisu prošli predlozi o „obrnutom članstvu“, na vladama EU da odluče u kom će pravcu ići debata o proširenju.
Nemački kancelar Fridrih Merc je među liderima koji se zalažu za alternativne pristupe i planirao je da to pitanje pokrene na prošlonedeljnom Evropskom savetu. Međutim, agenda je bila preširoka i nije bilo vremena za suštinske diskusije, rekla su tri zvaničnika.
Jedan diplomata koji je uključen u razgovore rekao je da zvaničnici pokušavaju da nadoknade „izgubljenu deceniju“ za reformu proširenja dok istovremeno prevazilaze otpor vlada odlučnih da obezbede da kandidati završe značajne reforme pre pridruživanja.
Kos je ranije ovog meseca rekla za Politiko da Komisija razvija i nove, oštre zaštitne mere kako bi saseklo eventualno nazadovanje na polju demokratije ili vladavine prava neke zemlje nakon što uđe u EU. To je još jedan pokušaj da se vlade uvere da blok može da ubrza proširenje bez slabljenja svojih standarda.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.