Novi lider Velike Britanije završio prvu radnu nedelju selidbom u novu kancelariju u Mančesteru

Novi britanski premijer Endi Bernam je čovek u žurbi: od ulaska u Dauning strit broj 10 u ponedeljak, putovao je na jugoistok, jugozapad i severozapad Engleske, kao i u Škotsku, razgovarao sa više od deset svetskih lidera i izneo niz malih, ali simboličnih ekonomskih saopštenja: smanjenje poreza na račune za struju za domaćinstva, ograničenje cene autobuskih karata na dve funte (2,34 evra) i poreske olakšice za pabove.

„U pozajmljenom smo vremenu i nećemo ga imati ako ne preduzimamo korake“, rekla je danas novoimenovana ministarka za stanovanje Anđela Rejner za BBC u petak. „Ovo što smo uradili u prvoj nedelji je avans koji govori: ‘Shvatili smo'“.

U petak je Bernam okupio ministre, visoke državne službenike i regionalne gradonačelnike u „Broju 10  na Severu“ – ispostavi premijerove kancelarije u Mančesteru, 260 kilometara severozapadno od Londona, gde živi njegova supruga, stručnjakinja za marketing Mari-Frans van Hil (Marie-France van Heel), koja namerava da se drži podalje od londonskog Dauning strita.

Bernam kaže da će raditi barem jedan dan u nedelji iz kancelarije na severu, koja će služiti kao „pilotska kabina“ za njegov cilj širenja ekonomskog rasta na „svakoj adresi“ u zemlji.

Decentralizacija vlasti i širenje bogatstva iz južne Engleske u postindustrijske i iscrpljene primorske gradove ključno je za Bernamovu političku platformu, a on je danas rekao svom osoblju po dolasku u „Broj 10  na Severu“: „Ovo bi mogao biti najbolji dan u mom životu“.

Opozicioni političari su trikom nazvali kancelariju na severu – za sada u poslovnoj zgradi koju deli sa ogrankom agencije za sajber obaveštajnu službu GCHQ, ali Bernam je rekao da će to biti „mozak za preuređenje Velike Britanije“.

U članku u „Gardijanu“ rekao je da je decenijama „previše vlasti i donošenja odluka bilo u Londonu“ i da oblasti Ujedinjenog Kraljevstva koje se bore za opstanak „nisu mogle da preokrenu stvari jer jednostavno nemaju potrebnu moć da to urade“.

Zgrada „Broj 10 na Severu“ se „tiče oduzimanja moći i njenog stavljanja u ruke ljudi koji je mogu najbolje koristiti“, napisao je on.

Bernam je postao premijer i lider vladajuće Laburističke partije pošto je njegov prethodnik Kir Starmer bio primoran da se povuče posle dve godine na vlasti obeležene pogrešnim merama, skandalima i padom popularnosti.

Starmer je doživeo neuspeh jer nije uspeo da ostvari ekonomski rast koji je obećao u predizbornoj kampanji 2024. godine.

Bernam kaže da će biti drugačiji, ali se suočava sa mnogim istim izazovima, posebno nalaženjem načina da se ponovo oživi ekonomija koja je u proseku rasla manje od 1,5% godišnje od 2009. godine i nalaženjem sredstava za obnavljanje narušenih javnih usluga.

Bernam koji ima malo iskustva u spoljnoj politici, takođe mora da se nosi sa istim nestabilnim svetom, a nagovedtio je kontinuitet sa Starmerom u ključnim oblastima spoljne politike. Uverio je predsednika Volodimira Zelenskog da podrška Velike Britanije Ukrajini ostaje „odlučna“ i premijerki Danske Mete Frederiksen rekao da budućnost Grenlanda „treba da određuju samo narodi Grenlanda i Danske“ – povodom želje predsednika SAD Donalda Trampa da preuzme to ogromno arktičko ostrvo.

On se takođe suočava s pretećom novom retorikom iz Irana: Teheran je optužio Veliku Britaniju za „saučesništvo“ u američkoj agresiji time što je dozvolila da SAD koriste britanske baze za napade aviona na Iran i zapretio „posledicama“.

Bernam je zadržao Starmerovu politiku dozvoljavanja američkim snagama da koriste britanske baze za napade na ciljeve odakle su Iranci napadali trgovačke brodove u Ormuskom moreuzu. Iranska pretnja je usledila pošto je Velika Britanija zabranila moćnu iransku Revolucionarnu gardu i optužila je da stoji iza niza paljevina jevrejske zajednice i medija na persijskom jeziku u Velikoj Britaniji.

Britansko ministarstvo odbrane je saopštilo da je „Velika Britanija spremna da se brani 24/7“.

„Pristup Velike Britanije tom sukobu ostaje isti: posvećeni smo odbrani našeg naroda, naših interesa i naših saveznika, postupajući u skladu sa međunarodnim pravom i ne uvlačeći se u širi sukob“, navodi se u saopštenju.