Na to upozoravaju najnovije analize biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), prema kojima se ukupan rast industrije prošle godine sveo na oko jedan odsto.
Posebno je pogođen prerađivački sektor, koji je, prema procenama, ostvario rast od svega 1,2 odsto.
Najveći teret pada na proizvodnju koksa i derivata nafte, koja je u novembru bila manja 44 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Krajem novembra rafinerija u Pančevu ušla je u takozvani „tihi hod“, što će se, kako se očekuje, još negativnije odraziti na decembarsku statistiku.
Nikolić je istakao da je problem u naftnoj industriji prisutan tokom cele prošle godine, a da je kulminaciju dostigao u poslednjem tromesečju, nakon uvođenja američkih sankcija.
„Proizvodnja koksa i derivata nafte u proseku je tokom godine bila oko 10 odsto niža nego prethodnih godina, a u odnosu na 2022, kada je prerada bila na maksimumu, pad iznosi 25 odsto“, naveo je Nikolić, koji je urednik biltena.
Istakao je da ta grana čini 8,6 odsto prerađivačkog sektora, pa svaki njen pad direktno povlači i ukupan rezultat industrije.
„U novembru je prerađivačka industrija pala 3,7 odsto, a bez problema u preradi nafte bio bi rast“, kaže Nikolić.
Prema njegovim rečima, ključno pitanje je koliko brzo može doći do rešenja krize. Ako se problem sa NIS-om otkloni u narednih mesec ili dva, industrijska proizvodnja bi, bar u prerađivačkom delu, mogla da se vrati na prošlogodišnji prosek.
„Ovo je pre svega geopolitičko pitanje i rešava se van naših okvira“, rekao je Nikolić.
Dodao je da industrija u celini ima i pozitivne signale, pa se očekuje bolja godina u proizvodnji električne energije, nakon izuzetno sušne 2024, dok rudarstvo nastavlja relativno povoljne trendove.
Iako se za ovu godinu projektuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko tri odsto, Nikolić je naglasio da industrija u tome neće imati značajniji doprinos.
Glavni oslonci rasta biće, prema njegovim rečma, građevinarstvo, trgovina i, uz povoljne vremenske uslove, poljoprivreda.
„Inflacija je svedena na 2,7 odsto i tu nemamo problem. Ključni izazov ove godine ostaje industrija“, ističe Nikolić, uz napomenu da izvoz i dalje raste brže od uvoza, što ublažava spoljnotrgovinske rizike.
Zaključujući da Srbija trenutno gleda u odluke koje se donose za „zelenim stolom“, Nikolić izražava umereni optimizam da će ishod biti poznat uskoro i da će, kako kaže, rezultat biti pozitivan.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.