Tržište nekretnina u Srbiji beleži ekstremno visoke cene, pa se stanovi i kuće oglašavaju za milionske iznose, a kvadrat u Mirijevu dostiže i 3.000 evra. Dok se kuća u centru Beograda nudi za devet miliona evra, vikendica od 20 kvadrata kod Inđije košta 50.000 evra.
Prema sagovornicima portala 4zida, nerealne cene nisu univerzalna pojava, već su najčešće vezane za određene mikro lokacije i tipove nekretnina, pri čemu presudnu ulogu u formiranju cene ima sam prodavac. Aleksandra Mihajlović iz 4zida ističe da se ovo najčešće dešava u centralnim beogradskim opštinama (Vračar, Stari grad, Savski venac), ali i povremeno na Novom Beogradu, Mirijevu, pa čak i Borči. Prodavci često postavljaju cene na osnovu lične procene ili emotivne vezanosti za nekretninu, ignorišući realnu potražnju i tržišne trendove. Takve nekretnine se duže prodaju i teško nalaze kupca.
Jovan Mandić iz agencije „Procasa nekretnine“ objašnjava da prodavci često formiraju cene na osnovu uporedne analize oglasa, ne znajući da li su te nekretnine zaista prodate po navedenim cenama ili su samo „ispitivanje tržišta“. Takođe, dešava se da cene određuju na osnovu ličnih finansijskih potreba, a ne stvarne vrednosti nekretnine. Agencije, iako predlažu cene na osnovu podataka RGZ-a i tržišnih analiza, ne mogu da utiču na konačnu odluku prodavca.
POVEZANE VESTI:
Kupcima se savetuje da upoređuju tražene cene sa prosečnim cenama kvadrata na istoj lokaciji koristeći dostupne online alate. Važno je obratiti pažnju i na konkretne karakteristike stana (spratnost, stanje, godina gradnje, lift, terasa, parking), jer one značajno utiču na cenu. Ukoliko se stan dugo oglašava bez promena cene, to je često signal da je precenjen.
Realna cena je, naglašavaju stručnjaci, ona po kojoj se nekretnina zaista proda, a ne ona po kojoj se oglašava.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.