Nedovoljno prepoznat ADHD kod odraslih u Srbiji: Izazovi dijagnostike i lečenja

Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), iako sve više prepoznat kod odraslih u svetu (procene govore o 1,4 do 3,6% populacije), u Srbiji je i dalje nedovoljno prepoznat kod osoba starijih od 18 godina. Neuropsihijatar Dragan Mitrović ističe da 90% odraslih sa ADHD-om, koji mu se obrate, navodi da su prethodno pogrešno dijagnostikovani kao depresivni, emocionalno nezreli ili lenji.

ADHD se kod odraslih manifestuje otežanim donošenjem odluka, problemima sa svakodnevnim obavezama, unutrašnjim nemirom, impulsivnim ponašanjem i čestim promenama raspoloženja. Postoji konstantna potreba za stimulacijom, a njen nedostatak izaziva osećaj praznine i prokrastinaciju.

Primeri Isidore i Ivane, obe dijagnostikovane sa ADHD-om u odraslom dobu, ilustruju put do dijagnoze u privatnim ordinacijama, nakon višegodišnjeg „lutanja“ kroz različite dijagnoze i terapije u državnom sistemu. Za njih je potvrda dijagnoze donela olakšanje i razumevanje sopstvenih poteškoća. Psihijatarka Vanja Mandić Maravić sa Instituta za mentalno zdravlje objašnjava da dijagnoza zahteva simptome koji traju duže od šest meseci i utiču na najmanje dva segmenta života.

Jedan od ključnih problema u Srbiji je što se ADHD u MKB-10 (trenutno važećoj klasifikaciji bolesti u Srbiji) vezuje isključivo za decu. To onemogućava prepisivanje terapije o trošku državnog zdravstvenog osiguranja za starije od 18 godina, pa pacijenti, poput Isidore i Ivane, moraju sami da kupuju lek „koncerta“. Dragan Mitrović navodi da ovaj lek pomaže jednoj trećini pacijenata, dok za ostale „nemamo alternativu što se tiče farmakoterapije“.

Institut za mentalno zdravlje objavio je Terapijske smernice za dijagnostiku i lečenje ADHD-a i otvorio kabinet za odrasle sa ovim poremećajem. Stručnjaci naglašavaju važnost širenja znanja o ADHD-u u stručnim krugovima, ali i upozoravaju na trend samodijagnostikovanja. Savetuju da se, u slučaju prepoznavanja simptoma poput izuzetne teškoće u organizaciji vremena, konstantnog nemira ili lošeg sna, prvo obrate lekaru opšte prakse.

Pored lekova, u lečenju ADHD-a važnu ulogu ima i psihoterapija koja pomaže u učenju praktičnih tehnika organizacije i suočavanja sa izazovima. Izidora naglašava značaj „uzimanja stvari u svoje ruke“ i uspostavljanja rutine kroz aktivnosti.