U velikom istraživanju koje se razvijalo skoro deceniju, naučnici sa Harvardove medicinske škole tvrde da su pronašli „ključ“ koji bi mogao da otključa mnoge misterije Alchajmerove bolesti i starenja mozga, a da je to – litijum.

Litijum je najpoznatiji u medicini kao „stabilizator raspoloženja“ i daje se osobama sa bipolarnim poremećajem i depresijom. FDA ga je odobrila još 1970. godine, iako su ga lekari koristili za lečenje poremećaja raspoloženja gotovo ceo jedan vek pre toga.

Sada, po prvi put, istraživači su pokazali da se litijum prirodno nalazi u telu u vrlo malim količinama i da je ćelijama potreban za normalno funkcionisanje – slično kao vitamin C ili gvožđe. Takođe, izgleda da ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga, piše CNN.

U seriji eksperimenata objavljenih u sredu u časopisu Nature, istraživači sa Harvarda i Univerziteta Raš otkrili su da ishrana sa smanjenim unosom litijuma kod zdravih miševa izaziva upalu mozga i promene povezane sa ubrzanim starenjem.

Kod posebno uzgajanih miševa koji razvijaju slične moždane promene kao ljudi sa Alchajmerovom bolešću, dijeta siromašna litijumom ubrzala je nakupljanje lepljivih proteina, karakterističnih za tu bolest. Takođe je ubrzala gubitak pamćenja.

Sa druge strane, održavanje normalnog nivoa litijuma u organizmu miševa kako stare, štitilo ih je od promena u mozgu povezanih sa Alchajmerovom bolešću.

Ako dalja istraživanja potvrde ove nalaze, to bi moglo da otvori vrata novim tretmanima i dijagnostičkim testovima za Alchajmerovu bolest, koja pogađa oko 6,7 miliona starijih Amerikanaca, prema CDC-u.

Jedinstvena teorija o Alchajmerovoj bolesti

Ovo istraživanje pruža jedinstvenu teoriju koja pomaže da se objasne mnogi delovi „slagalice“ koje naučnici pokušavaju da sklope decenijama.

„To je mogući kandidat za zajednički mehanizam koji vodi ka degeneraciji više sistema u mozgu, a koja prethodi demenciji“, rekao je dr Brus Jankner, profesor genetike na Harvardu, koji je vodio istraživanje.

U uredničkom komentaru u časopisu Nature, dr Ešli Buš, neurolog sa Univerziteta u Melburnu, rekao je da istraživači „iznose ubedljive dokaze da litijum zaista ima fiziološku ulogu“.

Detaljnim ispitivanjem moždanih tkiva ljudi i životinja, kao i genetskim analizama, naučnici su otkrili da se beta-amiloidni plakovi – lepljive naslage u mozgu kod Alchajmerove bolesti – vezuju za litijum i zadržavaju ga, što iscrpljuje njegovu dostupnost okolnim ćelijama, uključujući mikrogliju (ćelije za čišćenje otpada).

Kada je mozak zdrav, mikroglija uklanja višak beta-amiloida. Međutim, kod miševa sa nedostatkom litijuma, mikroglija je izgubila ovu sposobnost.

Jankner veruje da ovo stvara negativnu spiralu: beta-amiloid upija sve više litijuma, dodatno ometajući sposobnost mozga da ga očisti.

Testirali su različite litijumske spojeve i otkrili da litijum orotat ne vezuje beta-amiloid. Kada su ga dali miševima sa znakovima Alchajmera, plakovi i čvorovi su se smanjili, a miševi su povratili pamćenje i sposobnost učenja, dok miševi koji su primali placebo nisu pokazali napredak.

Ne pokušavajte ovo kod kuće

Litijum je prirodni element – mek, srebrnasto-beli metal – koji se nalazi u hrani i vodi.

Iako se dugo koristio u medicini (čak i u originalnoj recepturi 7Up sode!), visoke doze litijuma mogu izazvati toksičnost štitne žlezde ili bubrega.

Međutim, u studiji su korišćene vrlo male doze litijum orotata, koje nisu izazvale štetu kod miševa.

„To je ohrabrujuće“, kaže Jankner, „ali ne znači da bi ljudi trebalo sami da uzimaju suplemente litijuma.“

Doze korišćene kod miševa bile su oko 1.000 puta manje od onih koje se koriste kod bipolarnog poremećaja.

Rastući dokazi o ulozi litijuma u starenju

Novo istraživanje potvrđuje ranije studije koje su nagoveštavale da litijum može imati zaštitnu ulogu u Alchajmerovoj bolesti:

Studija iz Danske (2017) pokazala je da su ljudi sa više litijuma u vodi za piće ređe obolevali od demencije.

Napomena

Informacije u ovom tekstu služe isključivo u edukativne i informativne svrhe, i ne predstavljaju medicinski savet.

Uvek se konsultujte sa lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom u vezi sa pitanjima o svom zdravstvenom stanju ili ciljevima.

Velika britanska studija iz 2022. otkrila je da su ljudi koji su koristili litijum imali duplo manju verovatnoću da dobiju dijagnozu Alchajmera.

Međutim, zbog njegove primene u psihijatriji, litijum je „etiketiran“ isključivo kao lek, dok niko nije razmatrao njegovu važnost u normalnoj fiziologiji organizma.

Litijum u telu postoji u izuzetno malim količinama koje su do nedavno bile nemerljive. Janknerov tim razvio je novu tehnologiju da ga detektuje.

U prvoj fazi, testirali su moždano tkivo i krv starijih pacijenata iz banke mozga na Univerzitetu Raš. Uočili su da pacijenti sa blagim ili izraženim kognitivnim oštećenjima imaju niže nivoe litijuma, za razliku od onih sa zdravom funkcijom mozga.

Ishrana, geni i okolina

Istraživači su zatim pokušali da otkriju zašto dolazi do pada nivoa litijuma u mozgu. Veruju da u ranim fazama bolesti mozak jednostavno manje preuzima litijum iz krvi. Uzroci mogu biti razni: od slabijeg unosa hranom, do genetskih i ekoloških faktora.

Glavni izvori litijuma u ishrani su:

• lisnato povrće,
• orašasti plodovi,
• mahunarke,
• začini poput kurkume i kumina,
• mineralne vode.

Drugim rečima, mnoge namirnice koje već važe za „zdrave“ u borbi protiv demencije možda deluju zahvaljujući sadržaju litijuma.