Na današnji dan 31. oktobar

1500 – Rođen je italijanski vajar i zlatar Benvenuto Čelini (Cellini), najpoznatiji majstor svoga vremena za detaljne ukrase od zlata za kraljeve i plemiće. Radio je i skulpture i reljefe velikog formata – „Persej“, „Kozimo Mediči“, „Nimfe iz Fontenbloa“, a njegova autobiografija („Moj život“, 1562) značajan je dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1509 – Javnosti su prvi put predstavljene slike na plafonu Sikstinske kapele koje je naslikao Mikelanđelo (Michelangelo).

1755 – Zemljotres u Lisabonu, snage – kako se računa – devet stepeni Rihterove skale, cunami i požar koji je izazvao, razorili su dve trećine tog grada, a poginulo je 60.000 ljudi.

1842 – Rođen je istoričar, filolog i državnik Stojan Novaković, autor „Srpske bibliografije“ i „Istorije srpske književnosti“. Kao ministar prosvete između 1873. i 1883. sproveo je reforme u školstvu. Posle Prvog balkanskog rata (1912-13), kao šef delegacije Srbije zaključio je u Londonu mir s Turskom. Objavio je više od 400 naučnih radova iz raznih oblasti.

1886 – U Beogradu je osnovana Kraljevska srpska akademija (kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti). Prvi predsednik bio je Josif Pančić. Prve edicije koje je izdavala bile su „Glas“ i „Spomenik“, a najkrupniji poduhvat bio je izrada „Rečnika srpskog književnog jezika“ početa 1893.

1894 – Umro je ruski car Aleksandar III, a na presto je stupio Nikolaj II Romanov, poslednji car.

1892 – Rođen je sovjetski velemajstor Aleksandar Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha. Bio je svetski prvak od 1927. kada je pobedio Kubanca Kapablanku (Capablanca), do 1935. kada je izgubio od Holanđanina Evea (Euwe). Titulu svetskog prvaka ponovo je stekao pobedivši Evea u revanšu 1937. i zadržao je do smrti 1946.

1918 – Prva srpska armija pod komandom vojvode Petra Bojovića u Prvom svetskom ratu oslobodila je Beograd.

1928 – U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, kao deo reformi osnivača Turske Republike Mustafe Kemala Ataturka.

1944 – Predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josip Broz Tito i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić potpisali su u Beogradu sporazum o obrazovanju jedinstvene jugoslovenske vlade sa zadatkom da pripremi izbore za Ustavotvornu skupštinu.

1945 – Velika Britanija je saopštila da je lider nacističke Nemačke Adolf Hitler najverovatnije izvršio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu.

1946 – Generalna skupština UN je osnovala UNICEF (Međunarodni fond UN za pomoć deci).

1952 – SAD su na Maršalskim ostrvima izvršile probu prve hidrogenske bombe.

1954 – U Alžiru je počeo ustanak protiv kolonijalne vlasti Francuske, koji je završen 1962. proglašenjem nezavisnosti.

1956 – Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN je usvojila rezoluciju kojom je zatraženo da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se sa teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala.

1963 – U vojnom napadu u Južnom Vijetnamu ubijeni su predsednik Ngo Din Dijem (Dinh Diem) i njegov brat Ngo Din Nu (Nhu).

1972 – Umro je američki pisac Ezra Paund (Pound) čija je poetika eksperimentalne lirike značajno uticala na moderno pesništvo 20. veka. Zbog učešća u fašističkoj propagandi u Italiji u Drugom svetskom ratu, optužen je u SAD za veleizdaju 1945. Da bi se izbegla smrtna kazna, proglašen je ludim i proveo je 13 godina u ludnici („Cantos“, „Duh romantike“, „Kritički eseji“).

1987 – Kineski lider Deng Sjaoping (Xiaoping) povukao se sa svih funkcija u Komunističkoj partiji.

1995 – U američkom vojnoj bazi u Dejtonu (Ohajo) počeli su pregovori o uspostavljanju mira u Bosni i Hercegovini. Posle tri sedmice mirovni sporazum kojim je okončan rat koji je u toj bivšoj jugoslovenskoj republici trajao od 1992. do 1995, parafirali su predsednici Srbije, Hrvatske i BIH: Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.

2000 – SR Jugoslavija je primljena u UN. Vlasti u Beogradu su odbile da, posle raspada SFRJ i formiranja nove države SRJ (1992) podnesu zahtev za prijem u UN kao novonastala država, insistirajući na kontinuitetu sa bivšom državom, SFRJ.

2000 – Skupština Crne Gore usvojila je zakon o Centralnoj banci, a nemačka marka, koja je od 2. novembra 1999. bila paralelna valuta, postala je jedino sredstvo plaćanja u Crnoj Gori.

2004 – Umro je američki fotograf Ričard (Richard) Avedon, koji je modnu fotografiju i fotografiju portreta slavnih ličnosti pretočio u umetničku formu.

2005 – Generalna skupština UN proglasila je 27. januar Danom sećanja na šest miliona Jevreja i mnoge druge žrtve nacističkog holokausta tokom Drugog svetskog rata.

2008. – Umrla je Ima Sumak, peruanska pevačica koja se proslavila glasom jedinstvenog raspona.

2015 – Vladajuća konzervativna stranka Partije pravde i razvoja (AKP) dobila je apsolutnu većinu na prevremenim parlamentarnim izborima u Turskoj.

2018 – Makedonija i Grčka obnovile su direktan avionski let između glavnih gradova nakon više od deset godina.

2022 – Na parlamentranim izborima u Izraelu većinu je osvojio desničarski Likud na čelu sa bivšim dugogodišnjim premijerom ove zemlje Benjaminom Netanjahuom (Natanyahu). Ovo su peti izbori za četiri godine u Izraelu, na kojima su se glasači izjasnili i o podobnosti Netanjahua da obavlja funkciju premijera dok mu se sudi za korupciju.

2024 – U padu nadstrešnice na renoviranoj zgradi železničke stanice u Novom Sadu na mestu je poginulo 14 ljudi, dve osobe su preminule kasnije, ukupan broj žrtava ove teške tragedije je 16. Na protestima građana u Novom Sadu i Beogradu zahtevane su ostavke i utvrđivanje krivične odgovornosti za pad nadstrešnice.