Dan državnosti u Srbiji obeležava se zbog dva događaja koja imaju jaku simboliku, a sada su simboli oba događaja vezani i za studentske proteste na Sretenje u Kragujevcu.
Na Sretenje 1804. godine, besmrtni vožd Đorđe Petrović poznat kao Karađorđe, pokreće I Srpski ustanak, na taj način što je poveo oko 300 ustanika, nakon Narodne skupštine na Orašcu (Marićevića Jaruga) u borbu protiv dahija. Ustanici oslobađaju Beogradski pašaluk i izvojevaju pobede u boju na Ivankovcu, Mišaru… što će sve biti uvod za II Srpski ustanak.
Hrabrost i borba za svoju državu odlikuju i Karađorđevu i studenstku borbu. Ostaće zabeleženo u istoriji najduži protesti ikada kao i njihove žrtve svog obrazovanja zarad postavljanja zdravih temelja države.
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu, donet je prvi Ustav Kneževine Srbije, kojim se prvi put u Srbiji uspostavlja podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što je osnova demokratskog poretka. Da li podela vlasti postoji i danas? Postoji, ali samo formalno, dok u praksi, sve tri grane vlast u svojim rukama drži: jedan čovek. U tome i jeste problem. Doduše trenutno mu se grane klize iz ruku. Vlada je u ostavi, advokatura štrajkuje a skupština ne zaseda.
A za šta se studenti bore? Bore se upravo da se poštuju osnovna načela podele vlasti i da institucije rade svoj posao.
Iako mu studenti poručuju da nije nadležan, predsednik države najavljuje akcije tužilaštva u borbi protiv korupcije i da će tužilaštva imati odrešene ruke (do sada nisu imali?). Postavlja se i tu dosta pitanja, na primer zašto baš sada kreću u ovu akciju (konkretno afera za Grčića je bila u fokusu pre 4 godine) kao i kako predsednik države zna ko će sve biti uhapšen? Da li on daje zeleno svetlo za hapšenja?
Pročitajte još
U želji da se u budućnosti pored navedenih događaja, obeležava i treći događaj: Sretenje 2025. godine u Kragujevcu, kada su studenti pobedili u borbi za pravdu, pravo i osnove demokratije.
Zahvalan,
Milan Tanović Tane, predsednik GO POKS Kragujevac
