Mesto gde ljudi žive izuzetno dugo, a naučnici ne znaju razlog

Ako želite da živite što duže na ovoj planeti, postoji niz strategija koje vam mogu pomoći: održavanje društvenih veza, ispijanje kafe, redovna fizička aktivnost, izbegavanje cigareta, kvalitetan san i uravnotežena ishrana bogata orasima, voćem i povrćem. A sada, prema rezultatima nove studije, na listu možete dodati još jednu stvar: živite što bliže moru.

Istraživači sa Univerziteta Ohajo analizirali su podatke iz popisa za čak 66.263 osobe, kako bi ispitali vezu između dužine života i udaljenosti mesta stanovanja od vodenih površina. Ova ideja nije došla niotkuda, prethodne studije su već ukazivale na to da takozvani „plavi prostori“ (more, reke, jezera) imaju pozitivan uticaj na zdravlje. Međutim, tim iz Ohaja je želeo da proveri postoji li konkretna povezanost sa dužinom života.

Rezultati su pokazali da je život blizu mora povezan sa dužim životnim vekom. I što je posebno zanimljivo, isto pravilo ne važi za gradove u unutrašnjosti koji su u blizini reka i jezera. Ljudi koji žive u tim urbanim oblastima zapravo imaju tendenciju da žive kraće.

„Stanovnici priobalnih područja u proseku su živeli godinu dana duže od opšteg proseka od 79 godina, dok su oni koji žive u urbanim sredinama pored reka i jezera imali prosečan životni vek od oko 78 godina“, objašnjava Jianjong Vu, naučnik sa odseka za zdravstvenu ekologiju na Univerzitetu Ohajo.

Iako studija ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, ona ukazuje na snažnu korelaciju između mesta stanovanja i očekivanog životnog veka. Autori ističu više faktora koji bi mogli doprineti ovom fenomenu: priobalne oblasti generalno imaju prijatniju klimu sa manje ekstremnih temperatura, bolji kvalitet vazduha i više mogućnosti za rekreaciju.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da su kuće pored mora često skuplje, što znači da stanovnici tih oblasti imaju viši socioekonomski status – a to je, prema brojnim istraživanjima, jedan od ključnih faktora koji utiču na zdravlje i dugovečnost.

Kada je reč o životu pored unutrašnjih voda, rezultati su varirali u zavisnosti od toga da li je reč o ruralnim ili urbanim sredinama. Život pored reka i jezera u ruralnim oblastima takođe ima pozitivan uticaj na dugovečnost, mada ne u istoj meri kao život uz more.

„Zagađenje, siromaštvo, nedostatak bezbednih zona za fizičku aktivnost i veći rizik od poplava verovatno su glavni razlozi ovih razlika“, navodi ekološka geografkinja Jani Cao, takođe sa Univerziteta Ohajo.

Drugim rečima, moguće zdravstvene koristi od boravka u blizini vode mogu biti neutralisane negativnim aspektima života u gradskim sredinama – što je tema koju bi buduća istraživanja mogla dodatno da razjasne.

Još jednom se potvrđuje da priroda može biti moćan saveznik našeg zdravlja. Ali, to je samo jedan deo mnogo šire slike u kojoj učestvuju brojni faktori koji zajednički oblikuju naš životni vek.

„Mislili smo da će bilo kakva blizina vodi imati pozitivan efekat, ali iznenadilo nas je koliko je razlika velika i jasna između života uz obalu i života pored unutrašnjih voda“, zaključuje Vu.