Mediji: Izbor novog visokog predstavnika u BiH posle oktobarskih opštih izbora

Izbor novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH) odgođen je za period posle opštih izbora, koji će se održati 4. oktobra, objavio je sarajevski portal Raport, pozivajući se na neimenovane izvore.

„Odluka o odgađanju izbora visokog predstavnika doneta je kako bi se dalo prostora da se u međuvremenu iskristalizuje novo ime ili da se usaglase stavovi oko već poznatih predloga“, naveo je sarajevski portal.

Osim toga, dodaje se, procenjeno je da bi u „turbulentno predizborno vreme ipak bolje bilo da u Kancelariji visokog predstavnika (OHR) sedi iskusnije ime, koje već poznaje političku situaciju u BiH“.

Na sednici Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC) u BiH, održanoj 1. jula, za vršioca dužnosti visokog predstavnika u BiH imenovan je Luis Krišok, američki diplomata, prvi zamenik dotadašnjeg visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je pod pritiskom Amerikanaca podneo ostavku, i supervizor za distrikt Brčko.

Na sednici Upravnog odbora PIC-a tada nije postignut konsenzus o imenovanju novog visokog predstavnika, jer su Sjedinjene Američke Države (SAD) insistirale da to bude italijanski kandidat Antonio Zanardi Landi, dok su protiv njegovog imenovanja bile Velika Britanija, Francuska i Nemačka, koje su podržale francuskog diplomatu Renea Trokaza.

SAD su ovako suprotstavljanje doživele kao svojevrsnu diplomatsku uvredu, zapretivši čak i potpunim povlačenjem iz procesa i učešća u radu Kancelarije visokog predstavmika (OHR) u BiH.

Upravi odbor PIC-a je posle imenovanja Krišoka za v.d. visokog predstavnika saopštio da će on „u potpunosti obezbediti institucionalni kontinuitet funkcije, pravnu sigurnost u vezi sa svim odlukama koje su doneli prethodni visoki predstavnici, kao i da će delovati pod političkim vođstvom PIC-a“.

To znači da na snazi ostaju ranije odluke visokih predstavnika, uključujući i Šmitove nametnute izmene Krivičnog zakona BiH, na osnovu kojih je Dodik pravosnažno presuđen pred Sudom BiH za neizvršavanje odluka visokog predstavnika.

Ostaje i instrument „bonskih ovlaštenja“, koja visokom predstavniku daju mogućnost da nameće obavezujuće zakone i odluke da bi se prevazišle političke blokade rada institucija i ubrzalo sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.