On je podsetio da su sredinom prošle godine Srbiji uplaćena prva sredstva Evropske unije, u iznosu od 51,66 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan, navodeći i da je napredak u ispunjavanju reformske agende „blago usporen zbog domaćih negativnih dešavanja“.
„Ipak, uveren sam da ćemo sve to brzo nadoknaditi i vratiti se na put ubrzanog razvoja i daljih reformi. To je naš apsolutni prioritet i tome ostajemo posvećeni. Jasno smo trasirali svoj evropski put i na njemu ćemo ostati dok ne ispunimo sve reformske ciljeve“, rekao je Mali.
Kako je pojasnio, od odobrenih 56,5 miliona evra, direktno u budžet Srbije biće uplaćeno 26,3 miliona, dok je 30,2 miliona evra namenjeno projektima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF – Western Balkans Investment Fund).
Sredstva Evropske komisije odnose se, dodao je, na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine, a od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period, Evropska komisija je procenila da je Srbija ostvarila – implementaciju trećeg energetskog paketa, uvođenje 5G mreže i usklađivanje sa viznim režimom EU.
Mali je naglasio da ove reforme doprinose modernizaciji ekonomije, jačanju institucionalnih kapaciteta i poboljšanju poslovnog okruženja u Srbiji.
„Reforme apsolutno ostaju naš prioritet, sproveli smo već mnoge, sprovešćemo i sve preostale. Srbija je prešla dug put u prethodnih 15 godina, dobili smo već mnogo priznanja svetskih institucija za do sada ostvareni uspeh, a uvek su dobrodošle i kritike kada usporimo. Svaka podrška na tom putu je značajna“, rekao je Mali.
Podseća se da je Srbija, u skladu sa rokovima koje je postavila Evropska komisija, prvi zahtev za plaćanje podnela 14. marta 2025, dok je drugi zahtev podnet 15. jula 2025. godine. Ocena ispunjenosti koraka iz drugog zahteva još uvek je u toku.
Srbija je juče podnela i treći zahtev za plaćanje Evropskoj komisiji čiji je ukupan iznos veći od 95 miliona evra, a koji obuhvata osam dodatnih koraka, u skladu sa Reformskom agendom Srbije.
Pravila plana dozvoljavaju maksimalno kašnjenje od dve godine za primenu mera iz 2024. godine i godinu dana kašnjenja za reforme od 2025. do 2027. godine.
Da bi povukla opredeljeni novac, od ukupno milijardu i 588 miliona evra, Srbija će morati da sprovede 98 koraka navedenih u Reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.
U 2026. je predviđeno je 516 miliona evra, a u 2027. godini Srbija može da računa na 529 miliona iz Plana rasta, navodi se u dokumentima u vezi sa Reformskom agendom Srbije.
Evropska komisija je krajem 2023. godine usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, kroz postepeno uključivanje u određene politike, programe i prednosti članstva u EU, već u pripremnoj fazi pre zvaničnog pristupanja.
Plan ima za cilj da ubrza ekonomski rast i doprinese bržoj društveno-ekonomskoj konvergenciji regiona sa državama članicama EU.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.