Pokret Kreni-Promeni saopštio je da aktuelne tenzije oko Zakona o strancima pokazuju obrazac funkcionisanja pregovora između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koji, kako navode, ima isti mehanizam-najpre maksimalno podizanje tenzija, a potom ustupke na štetu srpske zajednice.
„Mehanizam je uvek identičan-najpre maksimalno dizanje tenzija i najava katastrofičnih scenarija, a zatim ustupak na štetu srpske zajednice koji je manji od prethodno najavljenog najgoreg ishoda. Taj ustupak se potom predstavlja kao velika pobeda, jer katastrofični scenario koji je prethodno najavljivan, uz pomoć režimskih medija, nije ostvaren“, navodi se u saopštenju pokreta.
Iz Kreni-Promeni ocenjuju da su posledice takve politike vidljive kroz, kako tvrde, postepeni gubitak institucija i resursa poput pravosuđa, policije, EPS-a, Gazivoda, kompleksa Brezovica, dinara i pošte.
Posebno ukazuju na posledice takve politike, navodeći da je od 2022. godine oko 15 odsto Srba napustilo Kosovo, što ocenjuju kao najveći talas raseljavanja od 1999. godine.
Pokret je upozorio i na, kako navode, „kameleonsko menjanje poruka“ predsednika Srbije prema domaćoj javnosti i međunarodnim akterima. Kako navode, predstavnici Evropske unije su povodom aktuelnog slučaja istakli da integraciju školstva i zdravstva smatraju pitanjem koje je već dogovoreno tokom pregovora Kurtija i Vučića, dok se sada razgovara samo o modalitetima sprovođenja.
„Ovo je još jedan primer u kojem se jedno dogovara tokom pregovora, a drugo govori domaćoj javnosti kroz medije poput Informera i Pinka“, navodi se u saopštenju.
Kreni-Promeni smatra da Srbija mora da izađe iz politike stalnog popuštanja i da ponudi kredibilan plan koji jasno definiše crvene linije, pre svega kada je reč o zaštiti ljudskih prava srpske zajednice.
„Politika Srbije mora da stvori zdrave odnose unutar srpske zajednice, utemeljene na mogućnosti da ta zajednica raste i razvija se, umesto ucenjivanja ljudi i pretvaranja opstanka Srba u socijalno pitanje“, zaključuje se u saopštenju.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.