Ko se hrani komarcima dok oni ujedaju nas?

Iako mali i nejaki, komarci izazivaju gotovo milion smrti ljudi godišnje, ali ko se njima hrani?

Leti osim vrelih dana i noći, najveću muku mnogima stvaraju komarci. Zujanje, ubodi, svrab, nesanica, manje je romantičan, ali najčešće neizostavan deo leta i letnjih odmora.

Dok se komarci, tačnije njihove ženke hrane ljudskom krvlju, a mužjaci nektarom, što ih čini važnim oprašivačima, za većinu je nepoznanica ko se hrani komarcima.

Životinje koje naš san čine mirnijim

Komarci su hrana za brojne životinje, od riba, preko vilinih konjica, riba kornjača, žaba, nekih ptica, a posebno slepih miševa.

Slepi miševi važe za velikog neprijatelja komaraca, tako da kada nekome blizu prozora ili terase proleti slepi miš, može da se umesto npr. gađenja zahvali letećem komšiji.

U svetu postoji više od 3.500 vrsta komaraca, dok u Srbiji živi oko 40. Njihov ubod ponekad može biti i smrtonosan. Svakog 20. avgusta obeležava se Svetski dan komaraca, kako bi se skrenula pažnja na malariju, ali i druge bolesti koje prenose.

Prema podacima organizacije Orka (ORCA), za samo jedan sat slepi miš može da pojede od 600 pa čak do 1.000 komaraca. Ovo je praktično besplatna i ekološka dezinskecija.

Ali kako privući slepe miševe u baštu ili dvorište?

Pošto su slepi miševi aktivni noću, iz Orke kažu da je dobro posaditi mirisno cveće koje cveta noću i privlači insekte. To mogu biti majčina dušica, žuti i peruanski noćurak, mesečev cvet, noćna gladiola ili jasmin. Osim njih, cvetovi bledih boja takođe imaju dobre šanse da privuku insekte.

Slepe miševe privlači i voda s obzirom da mogu za jedan dan izgubiti i do polovine telesne mase gubitkom vode. Dodatna korist je što izmet slepih miševa, poznat kao guano, sadrži azot, kalcijum i fosfor, što blagotvorno deluje i pomaže biljkama u rastu.

Poznat je primer poljskog sela Lelova gde su seljaci umesto insekticida, dobili kutije/kućice za slepe miševe kojima su privlačili ove životinje, a sve sa ciljem borbe protiv najezde komaraca, koja je bila posledica velikih poplava.

Ženke polažu jaja na vodi koja gotovo istog trenutka postaju „odlična hrana“ drugim insektima, vodozemcima i ribama. Tako na primer zlatni karaš – vrsta ribe koja nastanjuje i vode Srbije, dnevno može da pojede od 1.000 do 2.000 larvi komaraca.

Ne treba zaboraviti da su komarci insekti koji mogu da prenesu zarazne bolesti na ljude i domaće životinje, a da se hraneći njima slepi miševi direktno pomažu ne samo ljudima, već i životinjama.

U nedostatku slepih miševa i žaba postoje i biljke koje teraju komarce.

To su: lavanda, bosiljak, matičnjak, menta, žalfija, ruzmarin.

Mogu li se komarci istrebiti?

Brojni su ljudi koji su pomisli kako bi svet bio lep bez komaraca, ali ovaj „genocidna“ ideja teško će biti sprovedena.

Komaraca je jednostavno previše, a ishrana slepih miševa ne zavisi toliko od komaraca, tako da ovi leteći sisari nemaju kapacitet da istrebe ove insekte. Nemaju ni drugi predatori.

Komarci su praktično neuništivi.

Ipak, ljudi pokušavaju da im doskoče, ali još uvek ne previše uspešno. Umesto uništavanja svih komaraca, jedan od pokušaja je da se odstrani što više onih koji prenose bolesti. Od 2019. godine, u prirodu je pušteno više od milijardu genetski modifikovanih komaraca, navode podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Mužjaci ovih insekata (Anopheles stephensi) imaju gen koji ubija mlade ženke malaričnih komaraca pre nego što dostignu zrelost.

Sterlilizacija?

Jedan od načina bila je i upotreba sterilisanih mužjaka, što je 2023. godine koristila Hrvatska. Komarci su stvoreni u laboratoriji, gde se mužjaci sterilišu i zatim puštaju u velikom broju da se pare sa divljim ženkama iste vrste. Te godine je Grad Zagreb iz Italije uvezao 100.000 sterilnih mužjaka komaraca. U Istri su pustili 1,2 miliona sterilisanih komaraca

Tokom ispitivanja ove tehnike prve godine projekta u Istri, utvrđeno je da je do 14 odsto jajašaca komaraca na tom području sterilno, a godinu dana kasnije njihov broj skočio je na gotovo 60 posto, što je zadovoljilo istraživače iz Hrvatske. U Osijeku se pokreće izgradnja Centra za kontrolu komaraca.

Dugoročno, to može da dovede do značajnog pada brojnosti jedinki tigrastih komaraca tamo gde su pušteni.

Potencijalno istrebljenje komaraca donelo bi posledice za druge vrste koje se za sada ne bi mogli sagledati, pošto se još uvek ne poznaje kako se komarci uklapaju u lance ishrane. Kako su naveli istraživači iz SAD, nešto će se promeniti, ali da li ćemo i kada mi to primetiti, ne zna se.

Ono što je izvesno jeste da od posledica uboda komaraca, odnosno zaraze koje prenose, u svetu godišnje premine oko 1.000.000 ljudi, za razliku od opasnih ajkula koje usmrte svega 10-ak ljudi. Komarci su primarni prenosnici malarije, a odgovorni su za širenje Zika virusa, denga groznice, žute groznice, groznice zapadnog Nila.