Američka psihijatrica dr Džudit Džozef kaže da radost nije samo nešto lepo što imamo — ona je deo toga ko smo mi.
„Mi smo građeni s tim DNK-om za radost. To je naše rođeno pravo kao ljudskih bića,“ rekla mi je nedavno.
Džozef je psihijatar sa sertifikatom i istraživač, koja je svoju misiju posvetila proučavanju radosti — i onoga što sprečava ljude da je osećaju.
Njen rad, uključujući novu knjigu „Visoko funkcionalni: Prevaziđite svoju skrivenu depresiju i povratite svoju radost“, privukao je široku pažnju, delom zbog njenog pionirskog istraživanja o stanju visoko funkcionalne depresije, koje se napokon počinje shvatati ozbiljno.
„Želela sam da ljudi shvate da depresija izgleda različito“, rekla je Džozef CNN-u.
„Postoje ljudi koji se bore s anhedonijom, (što znači) nedostatak radosti“, rekla mi je. „Oni ne deluju depresivno, (ali) ne morate osećati tugu da biste ispunili kriterijume za depresiju.“
Džozef sebe ubraja među one koji su imali visoko funkcionalnu depresiju, i primetila je da „mnogi od nas pate od patološke produktivnosti.“
Jedan od najvećih izazova u prepoznavanju visoko funkcionalne depresije kod sebe, rekla je, jeste što neki ljudi doživljavaju psihološke prepreke kao što su anhedonija i a2leksitimija — poteškoće u identifikaciji i izražavanju emocija. Obe stvari mogu ubiti radost i često se zanemaruju u razgovorima o mentalnom zdravlju, jer ti ljudi i dalje funkcionišu na poslu i kod kuće — barem spolja gledano.
Džozef je otključala više radosti u svom životu kroz snažne veze s porodicom i zajednicom. Njena radost, kaže, dolazi i iz pomaganja drugima da pronađu svoju.
Ali to je zahtevalo vreme da se otkrije.
Ne samo da je radila klinička istraživanja o visoko funkcionalnoj depresiji, već ju je i sama iskusila, čak i dok je profesionalno dobijala priznanja.
„To sam bila ja 2020. godine“, rekla je Džozef. „Nosila sam masku. Spolja je sve izgledalo savršeno — vodila sam svoju laboratoriju, imala malo dete, savršenu porodicu, bila na televiziji. Ali borila sam se s anhedonijom“ — nesposobnošću da osetim zadovoljstvo.
Pa kako se boriti s tim?
- Validacija: Imenujte kako se osećate. Priznajte to. Prihvatite. „Ako ne znamo kako se osećamo, ako ne možemo to imenovati, zbunjeni smo, sve je neizvesno. Osećamo anksioznost, pa je imenovanje i prihvatanje osećanja izuzetno važno“, objasnila je.
- Izražavanje: Pronađite nekoga kome verujete da mu ispričate kroz šta prolazite — uz napomenu. Ako ne razgovarate sa stručnjakom za mentalno zdravlje, Džozef upozorava da se pazite „istresanja traume“ na prijatelje i porodicu. „Proverite to. Pitajte za emocionalnu saglasnost, recite: ‘Da li je sada dobar trenutak?’“
- Vrednosti: Šta vam daje smisao i svrhu u životu? „Razmislite o stvarima koje su neprocenjive. … Ja sam ranije jurila priznanja, postignuća, ali to su stvari o kojima, znate, na samrti neću govoriti“, rekla je.
- Vitalni faktori: To su stvari koje vas održavaju u životu i dobrom stanju: zdrava ishrana, redovno vežbanje i dobar san. Lako se kaže, teško sprovodi.
- Vizija: Ovo je teško imati kada ste zaslepljeni sopstvenom nelagodom. Ali doktorka za radost preporučuje da planirate više radosti i da prestanete da se vraćate u prošlost.
Nemojte pokušavati da sve ovo uradite odjednom ili brzo za redom, upozorila me je Džozef za CNN.
„Nemojte biti visoko funkcionalni“, rekla je — kada je reč o ovom procesu. To nije još jedan problem na poslu. To je vaš život.
I zapamtite – sreća je spoljašnja i kratkoročna — kao ushićenje kada kupite nešto novo ili osvojite nagradu.
Radost je unutrašnja.
„Ona se nosi u nama“, rekla je Džozef. „Detetu ne morate učiti radost. Mi smo rođeni s njom.“
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.