Evropska unija je ove godine dobila 39 novih milijardera, a ukupno bogatstvo milijardera u zemljama članicama povećano je za više od 400 milijardi evra, navodi se u novom izveštaju nevladine organizacije Oksfam.
To znači da u EU novi milijarder nastaje u proseku svakih devet dana, a da se njihovo ukupno bogatstvo u prvoj polovini ove godine svakog dana povećavalo za više od dve milijarde evra.
EU ima 487 milijardera, čije se ukupno bogatstvo povećalo za 405 milijardi evra, dostigavši 2,3 hiljada milijardi evra na kraja juna.
Najbogatijih 3.600 Evropljana poseduje bogatstvo kao i 181 milion najsiromašnijih, što je ekvivalentno broju stanovnika Nemačke, Italije i Španije zajedno, navodi se u izveštaju u kojem se ističe da su poreske politike širom kontinenta pomogle superbogatima da zadrže i uvećaju svoje bogatstvo.
„Povezali smo to s poreskim sistemom, jer ovo nije slučajnost. Ova nejednakost u bogatstvu povezana je sa političkim izborima – a posebno sa nepravednim poreskim sistemom“, rekla je za Politiko autorka izveštaja Kjara Putaturo.
Prema njenim rečima, poreski sistem u EU je napravljen tako da se najveći deo prikuplja od običnih građana – osam od svakih 10 evra poreskih prihoda uplatili su obični građani kroz porez na promet i dohodak.
Devet odsto ukupnih poreskih prihoda u zemljama EU plaćaju kompanije, a samo 0,4 odsto dolazi od poreza na bogatstvo.
U saopštenju Oksfama se navodi da se plate u proseku oporezuju po višoj stopi, dok se investicije i holding kompanije oporezuju po nižim stopama, čineći bogate još bogatijim.
Oksfam ističe da 10 zemalja EU nema porez na nasledstvo, a da samo jedna članica, Španija, ima porez na neto bogatstvo.
„To znači da superbogati često plaćaju mnogo nižu efektivnu poresku stopu na svoje prihode i bogatstvo nego obični ljudi“, navodi se u saopštenju.
Oksfam ukazuje i da većina novog bogatstva odlazi u privatne džepove a ne u javne budžete i da su evropske vlade postale relativno siromašnije.
Dok su 1990-ih godina vlade posedovale oko 10 odsto ukupnog bogatstva, sada je to samo šest odsto.
Da su vlade zadržale taj udeo, prema proceni Oksfama, zemlje EU bi imale dodatnih 3,6 hiljada milijardi evra 2023. godine za ulaganje u javne usluge, škole, bolnice.
Izveštaj Oksfama „Evropska agenda za oporezivanje superbogatih“ objavljen je uoči sastanka evropskih ministara finansija na kojem će se razgovarati o načinima finansiranja budžeta EU.
Oksfam navodi da bi Evropska komisija trebalo da napravi plan za oporezivanje bogatih pojedinaca povećanjem transparentnosti putem evropskog registra imovine.
Komisija bi takođe trebalo da pokuša da uspostavi zajedničke standarde za poreze na kapitalnu dobit, na primer koliko bi osoba plaćala kada prodaje akcije.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.