Istina o Ozempiku – razbijanje mitova

Ozempik predstavlja grupu takozvanih GLP-1 receptorskih agonista lekova i on je prvenstveno namenjen za lečenje osoba sa tipom 2 dijabetesa.

To je lek koji deluje na nivou pankreasa tako što pospešuje lučenje insulina i dovodi do normalizacije glukoze u krvi, jer sa druge strane deluje na insulinsku rezistenciju, smanjuje apetit, pojačava sitost i na taj način dovodi do gubitka u telesnoj težini.

Kome je semaglutid namenjen?

Osoba sa tipom 2 dijabetesa, koja ima BMI minimum 28 i više. Znači, da je predgojazna i gojazna.

Ko ima prava u Srbiji da dobije lek Ozempik o trošku fonda?

Lek Ozempik je prisutan kod nas, u Srbiji od 2021. godine, određeni pacijenti mogu da dobiju na teret fonda.

Kako za Stetoskop navodi doc. dr Milicom Marjanović Petković, endokrinolog iz KBC Zvezdara, to su pacijenti koji su do tada bili na dva oralna antihiperglikemijska agensa ili jedan oralni antihiperglikemijski agens u kombinaciji sa bazalnim insulinom, bilo analogom, bilo, humanim insulinom, i do tada nisu dostigli ciljne zadate vrednosti glikemija i tu vrednost nama jako bitnog parametra koji se zove glikozilirani hemoglobin, a da bude vrednost ispod 7.

Pri tome moraju da budu ili predgojazni, znači da BMI bude 28 i preko 28, uz prisutno neko kardiovaskularno oboljenje, ili da budu gojazni ukoliko je BMI preko 30.

Ostali pacijenti kojima lekar prepiše Ozempik, naravno ako ispunjavaju indikacije, mogu da uzimaju Ozempik, ali o sopstvenom trošku.

Koje su dodatne koristi leka Ozempik, osim snižavanja šećera u krvi?

Ozempic je postao simbol jedne inovativne i savremene medicine. Mi se više tu ne fokusiramo samo na lečenje dijabetesa i da kažemo da naši pacijenti budu normoglikoregulisani, već sa druge strane da imaju i određene kardio i nefroprotektivna dejstva, odnosno benefite.

Znači, lek Ozempik dovodi do dobre regulacije šećerne bolesti, sa druge strane dovodi do gubitka u telesnoj težini, sa treće strane dovodi do kardio protekcije.

„Samo da podsetim da svaki treći pacijent sa tipom 2 dijabetesa ima tri puta veći kardiovaskularni rizik. Znači, tako da, apsolutno, i njima je potreban lek sa kardio protektivnim dejstvom kao što je Ozempik“, kaže doktorka.

Da li uz propisivanje leka planirate razgovor o ishrani i stilu života, i kako te navike utiču na dejstvo leka?

Kada lekar odluči da je Ozempik idealan za pacijenta, mi moramo prvo i zbog nekih drugih neželjenih dejstava, koje su, da kažem, sam sastavni deo dejstva Ozempika, da uputimo pacijenta i kako se on daje, i kako se titrira, ali postoje neki određeni koraci, tako da uz to ide i, naravno, ideja o fizičkoj aktivnosti, koja je neophodna, i određen način ishrane, koje već pacijenti naši i znaju, obzirom da već dugo traje ta šećerna bolest pre nego što dođu kod nas.

Kakva su iskustva o efikasnosti i bezbednosti ovog leka?

On mora prvo da prođe ozbiljna klinička istraživanja. Lek Ozempic je prošao ogromne randomizovane kliničke studije sa preko deset hiljada uključenih pacijenata. I dan danas neke studije traju, jer prosto se sada efikasnost tog leka širi na različita druga polja, pa su u toku studije i na masnoj jetri.

Tako da kada prođu određene studije, i kada se u tim studijima najbitnije prijava neželjenih dejstava tog leka. Tako da ispitanici koji su uključeni, se pomno prate i svaki simptom se prijavi, određenim na kraju regulatornim telima, kao što su EMA, kao što je naš ALIMS, i onda se prosto procene i benefiti i rizici leka.

Koja su najčešća neželjena dejstva?

Najčešća neželjena dejstva su gastrointestinalna. Najčešća su mučnina, dijareja i malo ređe povraćanje. Ono što je jako bitno jeste da su ta neželjena dejstva kratkotrajna i prolazna i blagog do umerenog karaktera. Mi nešto iz iskustva smo shvatili da intenzivnije ta neželjena dejstva su prisutna kod onih koji inicijalno imaju manju telesnu težinu.

Što je osoba gojaznija, manje je prisustvo tih neželjenih dejstava. I kada gledamo na globalu i taj veliki broj pacijenata koji prima Ozempik, mi otprilike do sada imamo informaciju da do pet odsto pacijenata je odustalo, zbog tih neželjenih dejstva, prekinulo u stvari terapiju, jednostavno odustalo od leka Ozempik. Tako da, mislim, oni su prolazni obzirom na benefit koji lek daje.

Uopšte, znači, kad mi uključujemo lek Ozempik, mi objasnimo pacijentu. Lek Ozempik se postepeno uključuje. Znači, on se daje jednom nedeljno, startuje sa 0,25 mg, na četiri nedelje se poveća na 0,5 mg i maksimalna doza je 1 mg.

Pri tom titriranju moguća je pojava neželjenih dejstava. Naravno, kažemo da uvek može, znači, da uzmu nešto i da pojedu između ili da popiju neki lek protiv mučnine ili inhibitor protonske pumpe, nešto da im prođe.

Uticaj Ozempika na mentalno zdravlje

Nedavno su se u medijima pojavile zabrinutosti u vezi sa mogućom konekcijom leka i mentalnog zdravlja, konkretno veza između leka i suicidalnih misli. Koliko je ovo opravdano, šta to znači za nas i da li postoji opravdani strah u javnosti?

Zabrinutost se pojavila zbog nekoliko prijava na Islandu gde je njihova agencija za lekove evidentirala tri slučaja povezivanja suicidalnih misli i samopovređivanja kod korisnika Ozempika ili drugih GLP-1 receptor agonista.

To je dovelo do reakcije Evropske agencije za lekove (EMA), koja je zatražila dodatne informacije i analize sigurnosti. Evropska agencija za lekove (EMA) je zatražila od svih proizvođača koji plasiraju GLP-1 receptorske agoniste da dostave podatke o mogućim neželjenim efektima povezanima sa suicidalnim mislima i samopovređivanjem.

Međutim, nakon detaljne analize podataka EMA je u decembru 2023. objavila preliminarni zaključak da nema dokaza o uzročno-posledičnoj vezi između ovih lekova i pomenutih psihičkih simptoma. Dakle, prema dostupnim podacima, ne postoji opravdani razlog za zabrinutost kod pacijenata koji pravilno koriste lekove.

Pozitivni efekti leka Ozempik na mentalno zdravlje

S druge strane, pojavljuju se i studije koje govore o pozitivnim efektima GLP-1 agonista na mentalno zdravlje. Možete li nam reći nešto više o tome? Grupa stručnjaka je na kongresu o gojaznosti u Španiji predstavlja vrlo zanimljive zaključke koji se tiču pozitivnog uticaja gubitka telesne mase na mentalno zdravlje, a u kontekstu terapije GLP-1 agonistima, poput Ozempika (semaglutid).

Oni su kroz kliničke i psihološke parametre pokazali da se kod pacijenata ne menja samo broj na vagi, već i samopouzdanje, telesna slika, raspoloženje i socijalna funkcionalnost.

„To je veoma važno, jer su gojaznost i depresija često povezani u takozvanom. dvosmernom odnosu – jedno pogoršava drugo”, ističe doktorka.

Kada se telesna težina smanji na zdrav način, pacijent se zaista oseća „sebi lepše“, društveno prihvaćenije, i to često dovodi i do poboljšanja mentalnog stanja.Takođe, možemo da kažemo da je GLP-1 agonist terapija jednostavnija – koristi se jednom nedeljno, nije vezana za obroke, za razliku od insulina.

Ta jednostavnost primene je jedan od faktora koji dodatno podiže kvalitet života. Pacijenti ne moraju svakodnevno da razmišljaju o dozama ili obrocima. Injekcija se daje samo jednom nedeljno, i to olakšava terapijsku rutinu, što je za mnoge velika prednost u odnosu na insulin.

Kada dodamo i činjenicu da kod velikog broja pacijenata dolazi do značajnog smanjenja telesne mase, to ima dodatni motivacioni i psihološki efekat.

Da li usled korišćenja leka Ozempik dolazi do smanjenja mišićne mase?

Ali u javnosti se sve više priča o gubitku mišićne mase kod osoba koje koriste Ozempik. Da li je to tačno? Jedan od ključnih efekata Ozempika, pored regulacije šećera, jeste i gubitak telesne težine.

Kada govorimo o gubitku težine kod osoba koje koriste Ozempik, najvažnije je naglasiti da se dominantno gubi masno tkivo – čak 2 do 3 puta više masnoće u odnosu na nemasno tkivo.

To uključuje i visceralnu mast, onu koju ne vidimo spolja, ali koja se nalazi oko jetre, creva i drugih organa. To je upravo ona masnoća koja najviše doprinosi insulinskoj rezistenciji i metaboličkim komplikacijama.

Dakle, pacijenti ne gube zdrave mišiće, već višak koji je najštetniji po zdravlje. Smanjuje se i stepen masne jetre (steatoze), što dodatno doprinosi boljim rezultatima.

Ali važno je istaći: da nema dokaza o direktnom oštećenju mišića kod osoba koje koriste Ozempik.

Nijedno regulatorno telo, uključujući EMA i FDA, nije pronašlo povezanost sa sarkopenijom ili mišićnom atrofijom. Ono što jeste preporuka jeste da pacijenti koji su na ovoj terapiji uključe fizičku aktivnost i unose dovoljno proteina kako bi sačuvali mišićnu masu.

Kako prepoznati neželjene reakcije zbog kojih bi trebalo da se jave lekaru?

„Pri samom uvođenju Ozempika, mi njima kažemo šta mogu da očekuju, koja neželjna dejstva. Ukoliko se intenzitet neželjenih dejstava pojača i ukoliko oni ne mogu da se izbore, obavezno da se jave lekaru. S druge strane, ono čega se mi bojimo i plašimo, u stvari je taj bol koji može da se javi u abdomenu, praćen skokom laboratorijskih amilaza i lipaza, odnosno akutnog pankretitisa“, kaže doktorka.

Ona dalje objašnjava da je u pitanju ozbiljno oboljenje koje zahteva hospitalno lečenje i po nekim preporukama, ako osoba navodi da je imala prethodne tri do četiri godine akutni pankretitis, oni nisu kandidati za Ozempik.

Ukoliko ih uključimo, obazrivije se njima, znači češće kontrole i češće provera određenih laboratorijskih analiza.

Šta biste poručili pacijentima koji se plaše da počnu terapiju zbog straha od neželjenih efekata?

„Njima bih poručila da imaju lek koji je stvarno najsavremeniji lek i simbol savremene medicine i inovativne medicine, da mi više ne lečimo samo dijabetes, već i lečimo i preveniramo mikro – i makrovaskorne komplikacije koje sama šećerna bolest nosi. Tako da, apsolutno imaju najmoderni i sigurni lek i ako se jave ta neželjena dejstva, neka izdrže jer su benefiti leka ogromni“, zaključuje doktorka.