Iran pojačao raketne napade na susede

Iran je danas pojačao napade na naftna i gasna postrojenja oko Persijskog zaliva, što je nakrako dovelo do poskupljenja nafte, ali je njena cena ubrzo opala.

Iranski napadi na energetskia postrojenja dodatno su opteretili globalne zalihe, koje su već pod pritiskom zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, strateškog plovnog puta kroz koji se transportuje petina svetske nafte.

Od početka rata između Irana i koalicije SAD i Izraela 28. februara, ubijeno je nekoliko iranskih vođa, a vojni kapaciteti te države su ozbiljno oslabljeni.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je danas da Iran više nema mogućnost da obogaćuje uranijum ili pravi balističke rakete.

Međutim, Iran je i dalje sposoban za napade raketama i bespilotnim letelicama.

Naglašavajući opasnost za brodove u regionu, jedan brod je zapaljen kod obale Ujedinjenih Arapskih Emirata, a drugi je oštećen kod Katara. Napori da se zaobiđe Ormuski moreuz takođe su bili pod pritiskom: iranski dron je pogodio saudijsku rafineriju na Crvenom moru, za koju se ta država nadala da će je koristiti kao alternativnu izlaznu rutu za derivate.

Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati osudili su iranske napade, a generalni sekretar Arapske lige Ahmed Abul Geit nazvao ih je „opasnom eskalacijom“, ali Iran ne popušta napade.

Saudijska Arabija je saopštila da je pogođena njena rafinerija SAMREF u lučkom gradu Janbu na Crvenom moru.

Katar koji je kljulni izvotnik gasa u svet je saopštio da je velika šteta nastala iranskim raketama koje su pogodile postrojenje za tečni prirodni gas Ras Lafan, gde je proizvodnja već bila obustavljena nakon ranijih napada.

Šteta na postrojenju mogla bi da onesposobi Katar da snabdeva svetsko tržište čak i nakon završetka rata.

Iran je takođe gađao i dve rafinerije nafte u Kuvajtu, kao i gasne pogone u Abu Dabiju.

Izrael je u nekoliko navrata pogođen iranskim raketama, milioni ljudi su bili u skloništima, ali napadi nisu prouzrokovali štetu na zgradama i mali broj je povređenih.

Ministar energetike Izraela Eli Koen izjavio je da je elektroenergetska mreža na severu Izraela pretrpela „izvesnu štetu“, ali i da je struja vraćena u nekim područjima.

Izraelski mediji su prikazali slike crnog dima koji se diže iz rafinerije nafte u severnom gradu Haifi, a Koen je rekao da je šteta mala.

Trampova administracija je navela razne ratne ciljeve, uključujući onesposobljavanje iranskih raketnih kapaciteta i njegovog nuklearnog programa. Ubijanje viših lidera takođe je bio prioritet za SAD i Izrael.

Ministar odbrane Pit Hegset je u četvrtak nagovestio da bi meta moglo biti još lidera, misleći posebno na Korpus islamske revolucionarne garde i snage Basidž, moćnu jedinicu unutrašnje bezbednosti čijeg je vođu ubio Izrael ranije ove nedelje.

General Den Kejn, šef Združenog generalštaba, rekao je danas da američke snage nastavljaju da napadaju dublje iransku teritoriju, da ratni avioni koji love iranske brodove u Ormuskom moreuzu, a helikopteri napadaju iranske dronove. Kejn je rekao da je američka vojska bacila bombe od 2,5 tone na podzemna skladišta oružja.

Iranska državna televizija, pozivajući se na saopštenje Revolucionarne garde, javila je da je iranski sistem protiv-vazduhoplovne odbrane pogodio borbeni avion F-35. Centralna komanda SAD je saopštila da je taj avion F-35 prinudno sleteo posle borbene misije iznad Irana. Portparol Komande, kapetan Tim Hokins, rekao je da je avion bezbedno sleteo, da je pilot u „stabilnom stanju“.

Kao znak rastuće cene rata u Iranu, Pentagon traži dodatnih 200 milijardi dolara, rekao je visoki zvaničnik administracije.

Među iranskim energetskim objektima pogođenim poslednjih dana bio je i nuklearni kompleks Bušer. Nije bilo povređenih i elektrana nije pretrpela nikakvu štetu, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju.

Izrael je danas saopštio da je prvi put napao iranske mete u oblasti Kaspijskog jezera. Izraelski vojni portparol, potpukovnik Nadav Šošani, rekao je da su pogodili desetine ciljeva, uključujući brodove, brodogradilište i komandni centar.

Iran je pojačao napade na energetska postrojenja u Zalivu pošto je Izrael pogodio Južni Pars, iranski deo najvećeg svetskog gasnog polja, koje se nalazi na obali Persijskog zaliva i u zajedničkom je vlasništvu sa Katarom.

S obzirom da oko 80% sve struje u Iranu dolazi iz prirodnog gasa, po podacima Međunarodne agencije za energiju, napad direktno ugrožava snabdevanje te zemlje električnom energijom. Prirodni gas se takođe koristi za grejanje i kuvanje u domaćinstvima širom Islamske Republike.

„Izbor ciljeva Izraela u ovom ratu u velikoj meri je fokusiran na institucije, lidere i infrastrukturu“, naveo je njujorški Centar Sufan koji kaže da Izrael „sada nastoji da izvrši dodatni pritisak na režim tako što će životne uslove civila učiniti nepodnošljivim“.

Iran je osudio napad na Južni Pars, a predsednik Masud Pezeškijan je upozorio na „nekontrolisane posledice“ koje „mogu da zahvate ceo svet“.

U Vašingtonu, predsednik Donald Tramp je rekao da Izrael neće ponovo napasti Južni Pars. Ali je upozorio na društvenim mrežama da će, ako Iran nastavi da napada energetsku infrastrukturu Katara, SAD uzvratiti i „dići u vazduh celo to gasno polje“.

Kasnije upitan o mogućnosti slanja američkih kopnenih trupa u Iran, Tramp je odgovorio: „Ne. Ne šaljem trupe nigde“.

Više od 1.300 ljudi u Iranu je poginulo tokom rata. Izraelski napadi u Libanu na militantnu grupu Hezbolah koju podržava Iran, raselili su više od milion ljudi – otprilike 20% stanovništva – po ema podacima libanske vlade koja kaže da je poginulo više od 1.000 ljudi. Izrael kaže da je ubio više od 500 boraca Hezbolaha.

U Izraelu je 15 ljudi ubijeno iranskom raketnom vatrom. Četiri osobe su ubijene na okupiranoj Zapadnoj obali tokom noći u iranskom raketnom napadu.

Najmanje 13 pripadnika američke vojske je poginulo.

Iran je objavio pogubljenje trojice pritvorenih tokom januarskih nacionalnih protesta što su prva poznata izvršenja takve kazne, objavila je pravosudna novinska agencija Mizan.