Danas se cena nafte u svetu kolebala, a privreda i berze su se čvrsto držale: akcije su najpre pale u Evropi i Aziji kada su cene nafte skočile, a akcije su se oporavile od gubitka kako je dan odmicao i nafta pojeftinila.
Jutro je počelo zastrašujuće pošto je cena sirove nafte „Brent“ koja je međunarodni standard, nakratko porasla iznad 119 dolara po barelu, dok je pre početka rata sa Iranom bila oko 70 dolara.
Skok cene se desio jer je Iran pojačao napade na naftna i gasna postrojenja oko Persijskog zaliva kao odgovor na izraelski napad na važno iransko polje prirodnog gasa. To je pogoršalo strahovanja da bi rat mogao da obustavi proizvodnju nafte i gasa u Zalivu na duže vreme što bi značilo da bi visoke cene mogle da potraju i izazovu skok inflacije širom sveta.
Berzanski indeksi su pali za 3,4% u Japanu, 2,8% u Nemačkoj i 2,7% u Južnoj Koreji.
Međutim, cene nafte su opadale kako je dan odmicao.
„Brent“ nafta je zastala na 108,65 dolara, što je samo 1,2% više nego dan ranije, a zatim je dodatno pala kako se trgovanje nastavilo. Pošto je nakratko prešao 101 dolar, barel te referentne američke sirove nafte je jedno vreme stao na 96,14 dolara, a zatim se spustio na 93 dolara.
To je pomoglo akcijama na Vol stritu da smanje gubitke koji su već bili manji nego u Evropi i Aziji, jer su američke kompanije manje zavisne od nafte sa Bliskog istoka.
Indeks Njujorške berze S&P 500 je pao za 0,1%, industrijski prosek Dau Džonsa je pao za 72 poena, ili 0,1%, a kompozitni Nasdak za 0,1%.
„Jo-jo efekat“ je pogodio i tržište obveznica, gde su prinosi trezorskih obveznica skočili ujutru sa cenom nafte, a zatim se smanjili.
Dvogodišnji prinos trezorskih obveznica SAD dostigao je čak 3,96% – najviši nivo od leta pre nego što se vratio na 3,79%. To prati i očekivanja šta će Federalne rezerve učiniti sa kratkoročnim kamatnim stopama.
Široko praćeni prinos 10-godišnjih trezorskih obveznica pao je za 4,25% sa 4,26% u sredu. Ali je i dalje znatno iznad nivoa od 3,97% od pre početka rata sa Iranom.
U četvrtak su Banka Japana, Evropska centralna banka i Banka Engleske zadržale kamatne stope nepromenjene.
Zlato je palo za 5,9% i završilo se na 4.605,70 dolara po unci. Srebro je palo još više, za 8,2%.
Pale su i akcije kompanija koje eksploatišu te metale.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.