Glamočić: „Ova godina je jedna od rodnijih, dobar prinos pšenice, cenu ne određuje država“

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je danas da je 2026. godina jedna od rodnijih i da bi prosečan prinos pšenice mogao biti oko šest tona po hektaru što je, kako je naveo, dobar rezultat, ali da njenu cenu ne određuje država.

On je, govoreći o ceni pšenice od 19-20 dinara po kilogramu, zbog čega su proizvođači nezadovoljni, rekao da je država ne određuje.

„Žetva pšenice je u punom jeku, a rezultati se razlikuju od regiona do regiona zbog različitih vremenskih uslova i kvaliteta zemljišta. Imamo proizvođače koji ostvaruju prinose od deset, jedanaest ili dvanaest tona po hektaru, ali i one kod kojih je rod svega tri i po tone“, naveo je Glamočić, gostujući na RTS-u.

Dodao je da država nema mogućnost da administrativno određuje cenu berzanskih proizvoda.

„Pšenica, kukuruz i ječam su berzanska roba. Njihovu cenu određuju globalna tržišta i veliki proizvođači poput Rusije, Ukrajine, zemalja Severne i Južne Amerike“, rekao je on.

Istakao je da proizvođači imaju mogućnost da robu skladište u silosima ukoliko procene da će cena kasnije biti povoljnija.

Naveo je da Srbija povećava udeo proizvoda sa dodatom vrednošću u izvozu.

„U poslednjih pet godina povećali smo izvoz prerađenih prehrambenih proizvoda sa 28 na 42 odsto, što je veliki napredak. Nastavićemo da ulažemo u prehrambenu industriju, jer se tako dugoročno jača položaj proizvođača“, ocenio je Glamočić.

Ovogodišnja proizvodnja voća, prema njegovim rečima, će biti među najboljima u poslednjih deset godina.

„Ne sećam se godine da su gotovo sve voćne vrste rodile ovako dobro, uključujući i kajsiju, koja često podbaci. I jabuka je u odličnoj kondiciji“, rekao je Glamočić.

Kako je naveo, problem u godinama visokih prinosa nije nedostatak skladišnih kapaciteta, već velika ponuda koja neminovno utiče na pad cena.

„Ne može istovremeno da bude i rekordan rod i rekordno visoka cena. To jednostavno ne ide zajedno“, ocenio je Glamočić.

Naglasio je da bi deo viškova mogao da bude prerađen u džemove, sokove, rakiju i druge proizvode, uz podsećanje da država upravo za takve investicije obezbeđuje podsticaje.

Govoreći o malinama, Glamočić je rekao da Ministarstvo održava kontinuiran dijalog sa proizvođačima i da je komunikacija bolja nego prethodnih godina.

„Malinari ne očekuju od države da određuje cenu, jer znaju da se ona formira na tržištu, ali očekuju uređene odnose i poštovanje pravila“, rekao je on.

Dodao je da je otkupna cena malina trenutno između 400 i 450 dinara po kilogramu, što je, prema njegovim rečima, među višim cenama u regionu.

„Naša malina jeste kvalitetnija i zato postiže višu cenu, ali ne možemo potpuno da se izdvojimo od tržišnih kretanja u svetu“, rekao je Glamočić.

Govoreći o kontroli zasada maline, Glamočić je rekao da su u pojedinim područjima utvrđena značajna odstupanja između prijavljenih i stvarnih površina.

Pozvao je proizvođače da u narednim nedeljama sami ažuriraju podatke u Registru poljoprivrednih gazdinstava.

„Posle toga će inspekcije izlaziti na teren. Oni koji ne usklade podatke rizikuju prelazak u pasivan status i gubitak prava na podsticaje“, upozorio je Glamočić.

Najavio je nastavak podrške proizvođačima kroz subvencije za protivgradne mreže i ponovno uvođenje mera za finansiranje bušenja dubinskih bunara.

Ove godine, kako je rekao, značajno ubrzana isplata subvencija, na isti datum prošle godine isplaćeno je 49 milijardi dinara, a ove godine više od 77 milijardi. 

Dodao je da Ministarstvo poštuje kalendar isplata i da su trenutno u toku isplate za tovna grla, dok se pripremaju novi javni pozivi za investicione mere.

Na pitanje koliko je domaća poljoprivreda spremna za sve izraženije klimatske ekstreme, Glamočić je rekao da navodnjavanje nije univerzalno rešenje.

„Ljudi često misle da je zalivanje čarobni štapić, ali nije. Kod pojedinih kultura, poput kukuruza, ekstremno visoke temperature u vreme oplodnje mogu da nanesu štetu koju navodnjavanje ne može da spreči“, naveo je Glamočić.

Govoreći o dugoročnoj strategiji razvoja, Glamočić je rekao da je cilj postepeni prelazak sa direktnih podsticaja na investicije koje donose veću dodatnu vrednost.

„Najveći potencijal imaju voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo i prehrambena industrija. Želimo više ulaganja u preradu, nove pogone i proizvode koji mogu da ostvare veću cenu na stranom tržištu“, ocenio je Glamočić.