Franc Kafka: genije koji je želeo da mu dela budu uništena

Kafka je jedan od najpoznatijih pisaca 20. veka, a njegova popularnost je neosporno svetska.

Franc Kafka je rođen 1883. godine u Pragu. Studirao je pravo i radio kao advokat u osiguravajućoj kući. Bio je čudan čovek, retko se smejao i bio je duboko nesrećan, prenosi Index.hr.

Njegov život je obeležio odnos sa ocem, ali i sa ženama, sa kojima nikada nije imao sreće.

Danas ga poznajemo kao jednog od najpoznatijih pisaca 20. veka i čoveka čija je popularnost neosporno svetska.

Kafkino detinjstvo

Kafkin otac, Herman, bio je Jevrejin i pripadnik radničke klase. Osamdesetih godina 18. veka Pragom su upravljali Nemci, a antisemitska atmosfera je bila prisutna na svim nivoima društva.

Ipak, Herman Kafka je bio veoma uspešan trgovac odećom. Oženio se obrazovanom ženom i dugogodišnjim trudom uspeo da se probije u visoko društvo koje ga nije toliko cenilo.

Herman je naučio da neće postići ništa u životu ako ne bude čvrst. Njegov snažan karakter bio je njegovo najjače oružje. Kada mu se sin rodio, Herman je bio oduševljen; njegov potomak ne bi morao da se bori za društveni status, već bi svoju karijeru gradio neopterećeno i nadmašio čak i njega.

Međutim, njegov sin je bio mali, skroman, povučen i stidljiv. Često je bio bolestan, i nikada se nije isticao u društvu. Sve je to naljutilo njegovog oca, koji je godinama bio u veoma lošim odnosima sa sinom.

Franc Kafka je otišao da studira pravo i upoznao Maksa Broda, veoma šarmantnog, duhovitog, markantnog i harizmatičnog mladića. Njih dvoje su se ubrzo sprijateljili, a delili su i strast prema književnosti. Maks Brod je poznavao Kafku bolje od ikoga, bio mu je jedini pravi prijatelj.

Nesrećan kao samac, nesrećan kao verenik

Tako ga je jednom pozvao kod sebe na druženje. Uz grupu njegovih prijatelja bila je i devojka po imenu Felis Bauer. Ona nije bila neka lepotica iz modnog časopisa, već devojka prosečnog izgleda iz Berlina koja se u to vreme zatekla u Pragu.

Franc se u nju zaljubio na prvi pogled, ali joj je ljubav izjavljivao tek u pismima koje joj je slao nakon što se vratila u Berlin. Čini se da je Kafka, iako ozbiljan introvert, ipak žudeo za ljudskim kontaktom, ali je ipak otkrio da najbolje funkcioniše kada je sam.

Felis i Franc su pisali jedno drugom skoro svaki dan, ali je Kafka odbijao da je vidi. Uvek je nalazio neki izgovor, kao što su posao ili porodična okupljanja.

Par se konačno verio 1914. godine, ali je veridba propala posle tri meseca jer je Kafka ostao nesrećan. Osećao se zarobljenim i očajnim, čak i kada je konačno imao priliku da bude srećan.

Kafka je saznao da boluje od tuberkuloze 1917., bolesti za koju je znao da će ga uskoro koštati života. Međutim, nastavio je da piše tokom ovih godina, sve do svoje smrti 3. juna 1924. godine.

Zamolio je svog najboljeg prijatelja da uništi njegova dela

Njegova priča bi se tu završila, a od njegovih dela mogli bismo da se setimo samo Metamorfoze, koja je bila njegovo jedino uspešno delo za života. Međutim, na samrti, dao je svoje spise Maksu Brodu i rekao mu da ih uništi.

Međutim, odlučio je da ne ispuni želju svog starog prijatelja i preko svojih izdavačkih veza objavio je brojne romane po kojima se Kafka i danas pamti.

Do 1930. sva tri Kafkina romana – Suđenje, Zamak i Amerika – bila su objavljena u Evropi.

Posle Drugog svetskog rata njegova dela su stekla svetsku popularnost. Ljudi poput Nabokova, Garsije Markesa i Borhesa navode Kafku kao inspiraciju, a njegove knjige su objavljene u svim krajevima sveta.