Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je danas u Beogradu da nije dobro to što Srbija u sredu nije učestvovala na samitu EU i Zapadnog Balkana i da ako ima problema o njima treba razgovarati, jer je proces proširenja EU zasnovan na dijalogu.
Na panel diskusiji „Od Danske do Kipra: Kako učiniti EU spremnom za proširenje“ Fon Bekerat je rekao da je ključna tačka u izveštaju Evropske komisije (EK) o Srbiji za 2025. godinu konstatacija da je Srbija nazadovala na polju vladavine prava.
Naveo je da su za Srbiju u procesu pridruživanja najvažniji vladavina prava, nezavisnost pravosuđa, samostalnost tužilaštva i borba protiv korupcije, kao i da se u izveštaju EK kao jedna od ključnih tačaka navodi stvaranje povoljnog okruženja za građansko društvo, koje ima izuzetno važnu ulogu u procesu proširenja.
Fon Bekerat je rekao da organizacije građanskog društva u Srbiji osiguravaju kvalitet procesa pristupanja EU, dok ih pojedini mediji i visoki zvaničnici optužuju za sabotažu tog procesa.
„Rekao bih da je to pomalo bizarno“, naveo je Fon Bekerat i dodao da proces pridruživanja treba da bude inkluzivan i da , pored građanskog društva, uključi i političku opoziciju, kao i druge aktere u društvu.
Dodao je da se u Srbiji mnogo se govori o Klasteru 3, ali da je za Srbiju važna i diverzifikacija izvora energenata i da je EU jasno pokazala da želi da pomogne Srbiji da smanji zavisnost od Rusije koja nije pouzdan snabdevač.
Fon Bekerat je rekao da se nada se da će se Srbija iduće godine od posvećenosti pristupanju EU pomeriti ka konkretnim koracima.
Osim Fon Bekerata, na panelu su učestvovali i ambasadorka Danske Pernil Daler Kardel, ambasador Kipra Andreas Fotiu i koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković.
Ambasadorka Danske je rekla da kako proširenje napreduje, Ukrajina daje zamah i povlači za sobom i ostale države i dodala da je Danska pokušala da tokom predsedavanja pokaže da je proširenje EU i dalje u toku.
„Kada postoji volja, možete naći način za napredak, čak i kada postoje pojedinci koji vas ometaju“, rekla je Daler Kardel.
Dodala je da EU mora da osigura da u procesu pristupanja Srbije vidi prave rezultate i da je glavna tema da se zemlje kandidati fokusiraju na reforme „dan i noć“.
„Da se probude u pola noći noći i zapitaju: šta mogu da uradim u vezi sa reformama“, rekla je Daler Kardel.
Ambasadorka Danske je navela da u svetu postoje akteri koji žele neuspeh proširenja EU.
Ambasador Kipra Fotiu je čestitao Danskoj na postignućima tokom predsedavanja Savetom Evropske unije i dodao da će Kipar raditi na povezivanju procesa proširenja sa širom politikom EU, kako bi zemlje kandidati u trenutku pristupanja već bile spremne.
Fotiu je rekao da će za Kipar proširenje EU biti prioritet i to visoko na dnevnom redu, kao i da će ono biti „zasnovano na zaslugama i kredibilitetu“.
Dodao je da treba podržati napredak koji su Crna Gora i Albanija već ostvarile na evropskom putu, da će Kipar snažan naglasak staviti na pripremu EU za proširenje, što uključuje interne reforme i da se proširenje ne može posmatrati izolovano jer je ono povezano sa širom politikom EU.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković rekla je da je posle snažne podrške raznih aktera iz EU procesu pridruživanja Srbije stekla utisak da je proces proširenja važniji za EU nego za pojedine političke aktere u Srbiji.
Ona je rekla da je u trenutnim uslovima pitanje kako Srbija može da nastavi sa bilo kakvim koracima u reformama u pristupanju.
Selaković je navela da bi, ako je EU stvarno posvećena reformama u Srbiji, najjača poruka građanima Srbije bila da EU želi da sačuva prostor za pravi inkluzivni dijalog.
Panel, u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) u saradnji sa delegacijom EU u Srbiji, održan je povodom primopredaje predsedavanja Savetom Evropske unije od Danske Kipru, čije predsedavanje počinje u januaru 2026.
Na njemu su učestvovali ambasador EU Andreas fon Bekerat, ambasadorka Danske Pernil Daler Kardel, ambasador Kipra Andreas Fotiu i koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković.
Oni su razmotrili okolnosti i teškoće koje su oblikovale agendu proširenja tokom predsedavanja Danske od jula do kraja decembra, i kako zemlje kandidati mogu da najbolje iskoriste sve veći strateški imperativ za blagovremeno i kvalitetno proširenje EU.
Tema su bila i očekivanja i mogući razvoj događaja tokom predsedavanja Kipra, koje će trajati do kraja juna 2026 godine.
Programska direktorka CEP Milena Mihajlović Denić izjavila je da se može reći da je zamah za proširenje u EU značajan i da Evropska komisija, Evropski parlament i države članice „u velikoj meri“ podržavaju, čak „guraju“ zemlje kandidate ka pristupanju.
Dodala je da Srbija u tom procesu stagnira i da su otvorena pitanja da li je Srbija danas adekvatna država kandidat i da li je pristupanje EU i dalje njen strateški cilj.
Ona smatra da su odgovori potvrdni „na papiru“, dok se u godišnjem izveštaju EK konstatuje nazadovanje Srbije u oblasti vladavine prava.
„EK je u izveštaju vrlo precizno opisala stanje u svim oblastima“, rekla je Mihajlović Denić.
U vezi sa otvaranjem Klastera 3 u pretpristupnim pregovorima sa EU, Mihajlović Denić navodi da promena države predsedavajuće Savetom EU neće promeniti stanje i da Srbija mora da ispuni ono što je „davno obećala“.
Dodala je da EU nije imala odgovarajući osnov da otvori Klaster 3, jer je napredak u vladavini prava preduslov da se taj klaster otvori i da „činjenice nisu na strani“ otvaranja tog klastera.
„Srpska vlada je brojne stvari pokvarila u međuvremenu“, rekla je Mihajlović Denić.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.