Najnoviji izveštaj Evropske komisije o Srbiji jasno je ukazao na ozbiljne i kontinuirane probleme u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i slobode medija, direktno se podudarajući sa zabrinutostima koje građani Srbije izražavaju na ulicama proteklih osam meseci. Izveštaj naglašava da istrage o korupciji i dalje nisu završene, te da postoje značajne teškoće u praćenju optužnica i presuda u slučajevima visoke korupcije.
Iako formulisan diplomatskim jezikom, izveštaj nedvosmisleno signalizira nazadovanje Srbije u odnosu na evropske vrednosti i standarde. Odnedavno, lista zamerki uključuje i reviziju biračkog spiska, nakon sumnji u izbornu krađu 2023. godine. Sagovornici, poput Sofije Popović iz European Western Balkans, ističu da izveštaj potvrđuje odsustvo sistemske borbe protiv korupcije i postojanje političkih pritisaka na pravosuđe, što ugrožava njegovu nezavisnost. Komisija je prepoznala selektivno delovanje tužilaštva i policije, navodeći da se to dešava „po političkoj volji“, odnosno na „signale vlasti“. Problemi u vezi sa slučajem pada nadstrešnice u Novom Sadu, gde ni nakon više od osam meseci nema potvrđenih optužnica, takođe su istaknuti kao primer nemoći pravosudnih institucija.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija dodaje da izveštaj ukazuje na nedostatak kadrova u Tužilaštvu za organizovani kriminal i na nedoslednost u borbi protiv korupcije zbog zakonskih rešenja. On napominje da, iako se izraz „zarobljena država“ ne koristi, izveštaj pruža jasne primere neprimerenog pritiska na pravosuđe. Popović i Nenadić saglasni su da ovi nalazi znače da Srbija ne samo da ne beleži napredak, već i nazaduje u mnogim aspektima vladavine prava. Izveštaj će imati ključnu ulogu u odluci država članica EU o daljem napretku Srbije u pregovorima, te trenutno ne postoji konsenzus za otvaranje Klastera 3, uprkos tehničkoj spremnosti. Jasno je da, dokle god se ovakvi izveštaji budu pisali o Srbiji, značajniji pomaci u evropskim integracijama neće biti ostvareni.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.