Predsednica EK će sutra izneti prioritete i viziju za rešavanje izazova u EU

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) održaće sutra govor o stanju Evropske unije, u kojem će izneti prioritete za narednu godinu i viziju rešavanja izazova sa kojima se suočava najveći svetski trgovinski blok.

Sadržaj obraćanja Ursule von der Lajen Evropskom parlamentu u Strazburu čuva se u tajnosti. Političke grupe unutar parlamenta lobirale su da se u govor uvrste njihovi prioriteti i projekti do kojih im je posebno stalo.

Ipak, očekuje se da će se govor dotaći tema kao što su veštačka inteligencija, klimatske promene i požari koji su ovog leta zahvatili Evropu, kao i zaštita dece na internetu, rat Rusije protiv Ukrajine, sukobi na Bliskom istoku i tenzije u međunarodnoj trgovini.

Predsednica EK je prošle godine upozorila da Evropa mora da izbori svoju nezavisnost, dok je Trampova administracija uvodila dodatne carine i kritikovala migracionu politiku EU.

„Evropa vodi borbu. Borbu za naše vrednosti i naše demokratije“, rekla je prošle godine Ursula fon der Lajen.

Sutrašnji govor je postao godišnji ritual po uzoru na govore o stanju nacije koje predsednici SAD drže pred Kongresom, ali neće biti široko emitovan, pa je malo verovatno da će ga pratiti veliki broj od 450 miliona građana EU iz 27 zemalja članica.

Reč je o pažljivo osmišljenom komunikacionom potezu pred poslanicima koji često aplaudiraju, a koji najviše cene upućeni u rad EU.

Ursula fon der Lajen obično završava govor porukom koja je postala njen slogan – „Živela Evropa“.

Teme su po pravilu ambiciozne. One se tiču nada i planova Ursule fon der Lajen za Komisiju u narednoj godini, ali često nedostaju detalji. Kritičari navode da je rad Komisije netransparentan.

Erik Moris (Eric Maurice), analitičar istraživačkog centra Evropski centar za politiku (European Policy Centre), upozorio je da Ursula fon der Lajen ne bi trebalo da koristi govor „da bi udovoljila političkim grupama“ ili „da bi podigla sopstveni rejting i proširila politički i institucionalni domet Komisije“.

„EU se suočava sa urušavanjem svih temelja na kojima je izgrađena. Poredak zasnovan na pravilima, uz blagonaklonu slobodnu trgovinu i prijateljstvo i podršku SAD, nestaje“, rekao je Moris.

Komisija predlaže zakone koji se primenjuju u svih 27 zemalja članica i nadgleda poštovanje već postojećih propisa. Ona pregovara o trgovini u ime svih članica i predstavlja glavno evropsko telo za kontrolu tržišne konkurencije.

Na njenom čelu nalazi se šezdesetsedmogodišnja bivša nemačka ministarka odbrane, koja je postala istaknuta ličnost na samitima sa svetskim liderima, uprkos tome što je na tu visoku evropsku funkciju postavljena političkom odlukom, a ne neposrednim izborom.

Ursulu Fon der Lajeno je teško zanemariti. Tokom sedam godina na funkciji stekla je značajan uticaj obezbeđivanjem vakcina tokom pandemije korona virusa, upravljanjem energetskom krizom izazvanom ruskom invazijom i pružanjem podrške Ukrajini tokom rata.

Čini se da uživa i izvesno, mada nevoljno, poštovanje američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

Ona, njen šef kabineta i komesari za trgovinu uložili su velike napore kako bi ublažili štetu koju je evropskoj privredi naneo Trampov „carinski rat“.

Ipak, Trampova administracija je nezadovoljna oštrim merama Komisije protiv velikih tehnoloških kompanija, od kojih su mnoge iz SAD, zbog nepoštovanja evropskih propisa o zaštiti podataka.

Uoči govora, Komisija je pokrenula veb-sajt posvećen svojoj predsednici i samom događaju, i distribuirala brošure u kojima su predstavljeni rezultati rada ostvareni u proteklih 12 meseci.

Spisak tih dostignuća obuhvata sklapanje novih trgovinskih sporazuma, jačanje ekonomske konkurentnosti, smanjenje troškova energije, podsticanje ulaganja u odbranu, pružanje više milijardi evra pomoći Ukrajini, kao i uvođenje sankcija stotinama ruskih zvaničnika i organizacija.