Elektromreža Srbije (EMS) dodelila je u septembru 2024. godine tender za osiguranje imovine, u trajanju od tri godine, vredan 710 miliona dinara, konzorcijumu koji čine kompanije Dunav osiguranje i Auto-moto savez (AMS) osiguranje. Iako je osiguranje standardni trošak mnogih firmi, pažnju privlači uslov u konkursnoj dokumentaciji koji je vrlo specifičan i praktično je eliminisao konkurenciju, piše Nova Ekonomija.
Kako je objavljeno u konkursnoj dokumentaciji, jedan od ključnih kriterijuma za učešće na tenderu bio je da razlika između garantovanih rezervi i zahtevane margine solventnosti iznosi najmanje 8,3 milijarde dinara.
Šta to znači u praksi?
U osiguravajućem sektoru, garantovane rezerve predstavljaju sredstva koja osiguravajuće društvo mora da izdvoji kako bi moglo da ispuni svoje buduće obaveze prema osiguranicima. S druge strane, zahtevana margina solventnosti je minimalni iznos dodatnih sredstava koji osiguravajuće društvo mora da ima kako bi moglo da ispunjava svoje finansijske obaveze prema osiguranicima u neredovnim, nepredviđenim okolnostima.
Kome odgovara uslov?
Možda pomenuti iznos od najmanje 8,3 milijardi dinara ne bi bio sporan – da on kod gotovo svih osiguravajućih kuća nije daleko manji. Primera radi, u drugoj osiguravajućoj kući po veličini (posmatrano po ovom iznosu), razlika je nešto veća od tri milijarde dinara.
U svim ostalim slučajevima, razlika između rezervi i margine solventnosti je još manja. Osim u jednom.
U pitanju je upravo Dunav osiguranje, kod kog je razlika 8,2 milijarde, za nijansu ispod traženog kriterijuma. Kada se tome doda još oko 460 miliona dinara AMS osiguranja, dobija se iznos koji omogućava konkurisanje na tenderu.
Iako je slanje zajedničkih ponuda vše osiguravajućih kuća bilo dozvoljeno, činjenica je da su one bile u daleko nepovoljnijem položaju, imajući u vidu da ne bi bilo dovoljno udruživanje samo dve firme – već čak njih sedam. Da su uslovi javne nabavke bili rigorozni, možda i najbolje govori činjenica da je konzorcijum Dunav-AMS jedini konkurisao.
Konkurencija nezadovoljna
Zbog ovakvih kriterijuma, Komisiji za zaštitu prava podneta je i žalba, u kojoj se upravo ovaj uslov navodi kao diskriminatoran i preterano rigidan.
Kako se navodi, ovako visoko postavljen kriterijum “značajno ograničava konkurenciju, diskriminiše ponuđače i nije u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke”. Na ovaj način se, kako se dodaje, ograničava mogućnost učešća osguravajućih društava, čime se “favorizuje samo jedno osiguravajuće društvo koje je u mogućnosti da ispuni ovako visoko postavljen uslov kroz udruživanje u zajedničkoj ponudi sa bilo kojim drugim osiguravajućim društvom na tržištu”.
“Prag od 8,3 milijarde dinara je toliko restriktivan da bi čak sedam osiguravajućih društava moralo da se udruži kako bi dostiglo ovako visok zahtev. U suštini, ovakav kriterijum sprečava svakog potencijalnog ponuđača da podnese samostalnu ponudu, tako da se postavlja pitanje opravdanosti i svrhe ovakvog kriterijuma, jer se njime onemogućava uspešno sprovođenje javne nabavke”, navodi se u žalbi i podseća i na Zakon o javnim nabavkama, koji propisuje da je naručilac dužan da obezbedi što veću konkurenciju.
“Naručilac ne može da ograniči konkurenciju, a posebno ne može onemogućavati bilo kog ponuđača da učestvuje u postupku javne nabavke korišćenjem diskriminatorskih uslova. Takođe, naručilac je dužan da u postupku javne nabavke obezbedi jednak položaj svim ponuđačima. Postavljanjem ovako visokog zahteva, naručilac očigledno postavlja ponuđače u nejednak položaj u postupku javne nabavke, favorizujući jedno osiguravajuće društvo”, dodaje se.
U zahtevu za zaštitu prava ponuđača, žalioci navode i da naručilac može da postavi kriterijume za izbor privrednog subjekta samo ako su ti kriterijumi u srazmeri sa predmetom nabavke i obezbeđuju sposobnost ponuđača da realizuje ugovor.
POVEZANE VESTI:
“Posebno napominjemo da u prethodnim postupcima javnih nabavki naručioca nije bio postavljen kriterijum ‘visina apsolutne razlike između garantnih rezervi i zahtevane margine solventnosti za neživotna osiguranja’, a posebno ne ovako visok prag margine solventnosti, osim u jednoj javnoj nabavci usluga osiguranja od odgovornosti za objekte u izgradnji iz 2023. godine, gde je prag bio 1,5 milijardi dinara. Naglašavamo da je takav prag bio u skladu sa industrijskim prosekom. Prosečna visina apsolutne razlike između garantnih rezervi i margine solventnosti za neživotna osiguranja, uzimajući u obzir tržišni prosek svih društava za neživotna osiguranja u Republici Srbiji, iznosi ispod 1,6 milijardi dinara”, naveli su.
Šta kaže EMS
Ipak, Elektromreža Srbije nije našla ništa sporno u pomenutom kriterijumu, niti je menjala uslove konkursa nakon žalbe.
“Finansijski i ekonomski, kao i tehnički i stručni kapaciteti, propisani u javnoj nabavci, po mišljenju naručioca, obezbeđuju izbor ponuđača koji je finansijski stabilan, sa dovoljnim iskustvom u pogledu ranije izvršenih obaveza po ugovorima o osiguranju, kao i kadrovski osposobljen da stručno, pravovremeno i kvalitetno odgovori potrebama naručioca u dužem vremenskom periodu. Zahtevani finansijski i ekonomski kapacitet ‘apsolutna razlika između garantnih rezervi i margine solventnosti’ predstavlja jedan od ključnih finansijskih pokazatelja osiguravača, čijom adekvatnošću ponuđač dokazuje stabilnost i sposobnost za trajno izvršenje preuzetih obaveza po ugovoru o osiguranju”, naveo je EMS u odgovoru na žalbu.
Kako su dodali, što je veća apsolutna razlika između garantne rezerve i margine solvetnosti, utoliko je društvo solventnije, odnosno sigurnost društva je veća.
“S obzirom na to da je vrednost imovine naručioca koja je predmet osiguranja veća od 145 milijardi dinara, apsolutna razlika između garantnih rezervi i margine solventnosti u visini od 8,3 milijarde predstavlja realnu granicu koja je prihvatljiva za naručioca u konkretnom postupku javne nabavke i predstavlja garanciju da će javna nabavka biti poverena ponuđaču koji ima finansijski kapacitet za izvršenje konkretne javne nabavke. Ponuđačima koji samostalno ne ispunjavaju zadati uslov, data je mogućnost da nastupe u okviru grupe ponuđača u zajedničkoj ponudi i tako ispune finansijski kapacitet koji se traži konkursnom dokumentacijom”, naveo je EMS.
Takođe, EMS u odgovoru na pitanja Nove ekonomjie navodi da raspolažu i upravljaju imovinom od nacionalnog interesa, te da potencijalna šteta može biti ogromna, nekada i nemerljiva, zbog čega je osiguranje od velike važnosti.
“U tom smislu, zahtev u javnoj nabavci – da razlika između garantnih rezervi i zahtevane marginalne solventnosti bude u iznosu d 8,3 milijarde – govori o ozbiljnosti poslovanja ponuđača, što – imajući u vidu značaj imovine koju osiguravamo – jeste važno”, kažu iz EMS-a.
Navode, takođe, da nisu znali da li je, za dobijanje posla, potrebno da se udruži sedam osiguravajućih kuća, kako je navela jedna od kompanija. Međutim, dodaju da ne utiču na to da li će neko napraviti konzorcijum i javiti se na javnu nabavku, već da li ispunjava propisane uslove.
Dunav osiguranje, s druge strane, nije odgovorio na pitanja koja im je Nova ekonomija uputila.
Šta je tražio EMS?
Tender koji je raspisao EMS odnosio se na uslugu osiguranja imovine, koju pored građevinskih objekata i opreme opšte namene, kao što su poslovne zgrade i kancelarijska oprema, čini specifična imovina koja je EMS-u neophodna kako bi mogao da obavlja delatnost operatora prenosnog sistema – dalekovodi, kablovi, transformatorske stanice, razvodna postrojenja…
Vrednost ove opreme, inače, iznosi više od 148,5 milijardi dinara, odnosno više od 1,2 miliijarde evra.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.