Projekat za prvu liniju beogradskog metroa nije još prošao ni Revizionu komisiju

To znači da je dokumentacija potrebna za početak gradnje još u fazi idejnog projekta. Tek kada dobije odobrenje Revizione komisije može da se pristupi izradi projekta za građevinsku dozvolu. A tek nakon dobijanja dozvole može da se gradi. 

Izbor Forbsa je naveo da je nedavna izjava ministra finansija Siniše Malog da će prva linija metroa biti završena 2030. apsolutno nerealna.

Prema rečima tog sagovornika, ostalo je još nekoliko delova idejnog projekta u vezi sa stanicama koje Reviziona komisija mora da odobri. Nakon toga pristupa se izradi projekta za građevinsku dozvolu. Ali, za ovako kompleksnu izgradnju, izrada projekta za građevinsku dozvolu može da potraje i do dve godine. To znači da radovi ne bi mogli nikako da počnu u ovoj godini, a možda ni u narednoj. Samim tim je i završetak prve faze linije do 2030. neostvariv.

Reviziona komisija obavlja stručnu kontrolu idejnog projekta odnosno suštinski proverava osnovni koncept objekta čija je gradnja planirana. Predsednika, zamenika i sekretara imenuje Ministarstvo građevinarstva pa se Forbs toj instituciji obratio sa pitanjima šta je ostalo da prođe kontrolu Revizione komisije, odnosno šta su zamerke na projekat, ali nije dobio odgovore.

Projekat za građevinsku dozvolu je kompleksniji nivo projektne dokumentacije u odnosu na idejni te zato zahteva i više vremena za izradu.

Sagovornik Forbsa je ukazao da je projektovanje tunela manje kompleksniji deo od projektovanja stanica. Upravo će najviše vremena zahtevati izrada dokumentacije za mesta gde će građani čekati vozove.

Ideja je da se za svaku od stanica radi poseban projekat i ishoduje zasebna građevinska dozvola kako se ne bi čekalo da se završi celokupno projektovanje. Međutim, bez obzira na to, projektovanje stanica samo po sebi nije jednostavan posao.

Isto važi i za gradnju. Gradnja stanica biće daleko teži posao od kopanja tunela iako je taj deo radova mnogo više u fokusu. Teško je očekivati da će izgradnja stanica na prvoj liniji biti gotova do 2030, naveo je sagovornik Forbsa.

Dosadašnja iskustva, naročito sa EXPO, pokazala je da ni država ne uspeva uvek iz prve da dobije građevinsku dozvolu zbog propusta u dokumentaciji. Tako i eventualne manjkavosti u projektu mogu dodatno da prolongiraju vreme do građevinske dozvole.

Međutim, ono što je veći problem jeste što je na nekoliko projekata država pokazala da se ne libi da uđe u radove i pre nego što dobije ovaj dokument.

Zbog toga se postavlja pitanje da li će krtice, koje ministar najavljuje za drugu polovinu godine, početi da kopaju bez odobrenja za gradnju.

Po svemu sudeći, beogradski metro biće nezaobilazni deo eventualne predizborne kampanje.

Prema mišljenju sagovornika Forbsa postoji nekoliko upitnih momenata zašto se pominje početak gradnje u 2026. iako je još daleko od građevinske dozvole, i zbog čega ovakva najava liči više na političku promociju nego na građevinski poduhvat.

Pre svega, žurba se ogleda u tome da se „krtice“ što pre polože u zemlju na trasi linije 1. Ukoliko bi one počele da kopaju (čak i bez građevinske dozvole) to bi „zacementiralo“ ideju da prva linija bude upravo ona koja je projektovana od Železnika do Pančevačkog mosta (faza 1), a kasnije i do Mirijeva (faza 2).

U slučaju eventualnih problema na izborima za aktuelnu vlast, stvar bi bila gotova. Ne bi bilo realno da „krtice“ budu izvađene i da se ponovo menja projekat.

To bi praktično značilo da je pobedila ideja sa prolaskom metroa iz pravca zapada ka istoku. Posebno kroz (prošireni) Beograd na vodi.

Dodatno, prema informacijama Forbsa, prve stanice na kojima će početi da se radi jesu stanice na Banovom brdu što je još jedna potvrda potrebe da se „overi“ ova trasa.

Jedna od osnovnih kritika na račun projekta beogradskog metroa bila je upravo ideja da prva linija metroa ide od Železnika. Trebalo je da prolazi pravcem sever-jug odnosno od Novog Beograda i Zemuna do Mirijeva. Time bi pokrila „kičmu“ Beograda odnosno najprometniji deo.

I ne samo da prolazi kroz Beograd na vodi, već ova linija „izbegava“ Prokop kao sadašnju glavnu železničku stanicu. Iako je ona davno projektovana tako da ispod sadašnjih perona prolaze cevi odnosno tunel metroa. To će donekle biti ispravljeno linijom tri, čija se trasa još dogovara. Ona bi trebalo da prođe i kroz Prokop.

I ne samo da ni prva ni druga linija ne prolaze kroz Prokop nego ne prolaze ni pored stanice Novi Beograd (verovatno će je zaobići i treća) koja figurira kao moguća glavna železnička stanica u budućnosti. Takođe, jedna od kritika je i da stanovnici Beograda na vodi nisu ti kojima je preko potreban metro.

Kritike na račun vlasti iznete su i zbog ideje da metro ne prolazi ispod Bulevara kralja Aleksandra. Kao ulice koja povezuje veliki broj fakulteta i drugih važnih institucija (tu je i stanica Vukov spomenik). S druge strane, oni koji podržavaju sadašnji koncept, smatraju da se sa Banovog brda odnosno iz pravca Makiša ka centru „sliva“ veća količina saobraćaja nego iz pravca bulevara.

Jedna od najupitnijih stvari jeste da li je Beogradu uopšte potreban metro koji je potpuno pod zemljom. Procenjuje se da je sa ovim obimom saobraćaja glavni grad mogao da se „pokrije“ i sa lakim šinskim sistemom. Odnosno da potroši manje novca. Međutim, država kao investitor je bila izričita da se ide ispod zemlje.

Ministar finansija izjavio je pre nekoliko dana da će prva linija metroa biti završena 2030. i da se u drugoj polovini ove godine očekuju veliki radovi na izgradnji stanica.

On je izrazio očekivanje da će „krtice“ stići u Srbiju u drugoj polovini godine. Prema mišljenju izvora Forbsa to će se u najboljem slučaju dogoditi tek krajem godine.

Ministar je rekao da projekat kasni jer je bilo potrebno mnogo geomehaničkih i geoloških istraživanja.

Mediji su u decembru prošle godine primetili na nekoliko lokacija mašine koje su bušile teren na mestima planiranih stanica.

Predsednik države pred kraj 2025. izjavio je da će Beograd za dve do tri godine imati metro.

Direktor JKP Beogradski metro i voz Andreja Mladenović polovinom decembra izjavio je da je „dokumentacija što se tiče samih projekata za građevinsku dozvolu već u dobranoj fazi i pri kraju“. On je sredinom decembra odnosno pre ministra najavio da će „krtice“ doći tokom letnjih meseci (krajem avgusta, izjavio je da će „krtice“ početi da kopaju u drugoj polovini 2026.).

Samo nekoliko dana pre njega odnosno 8. decembra, gradski menadžer Miroslav Čučković najavio je dolazak „krtica“ u prvoj polovini godine. Samo 16 dana pre toga, izjavio je da će stići početkom 2026. On je najavio da će se prvo raditi na stanicama Žarkovo i Čukarička padina, kao i Skadarlija i Trg republike.

Po svemu sudeći, svi pomenuti rokovi biće pre dobijanja građevinske dozvole. Ostaje da se vidi da li će „krtice“ stajati u mestu i čekati taj jedan „papir“, naveo je Forbs.