Posledice upola manjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2025. godini od oko dva odsto, umesto planiranih oko četiri odsto, odraziće se direktno na budžet i visinu prihoda, pa verovatno neke projekcije budžeta neće biti realizovane, rekao je profesor FEFA fakulteta u Beogradu Goran Radosavljević u intervjuu za Betu.
Sam deficit od tri odsto, projektovan u budžetu za 2025, ali i 2026. godinu je, prema njegovim rečima, manji problem nego to što je od 2020. i vremena pandemije kovida napuštena politika stabilizacije i postepenog smanjenje deficita, predviđena Fiskalnom strategijom.
„Naš dug je skup i kada je visok deficit Srbija se zadužuje, ne samo za refinansiranje tog duga nego i za finansiranje tekuće potrošnje. Učešće kamata na dug koji je 45 odsto BDP-a je blizu dva odsto, a Francuska, na primer, na javni dug od 113 odsto BDP-a ima približno isti nivo kamata kao Srbija, mereno u procentima BDP-a. To znači da je naš dug dva i po puta skuplji, odnosno mereno u kamatama razvijenih zemalja, dug je oko 96 odsto“, naveo je Radosavljević.
I sve to, kako je rekao, ne bi bilo toliko problematično da tekuća potrošnja ima investicioni potencijal. Država je, prema njegovim rečima, prethodnih nekoliko godina sprovela kampanju o povećanju javnih investicija i „radi se na sve strane, grade se putevi, objekti za međunarodnu izložbu Ekspo 2027…“.
„Kratkoročno investicije u građevinarstvu od jedan evro sa multiplikativnim efektom donose tri evra u ekonomiji. Međutim, kada se taj ciklus završi Srbija će imati najveći deo infrastrukture koja neće moći sama sebe da izdržava. U ovom trenutku ‘Putevi Srbije’ imaju konstantni deficit i stalno se dopunjuju iz budžeta. Ne mogu da se održavaju ni koridori koji bi trebalo da budu samoodrživi, a da ne govorim o regionalnim i lokalnim putevima i objektima za Ekspo, stadionu i drugim građevinama“, rekao je Radosavljević.
Dodao je da je pitanje gde će biti kraj tim, „nenormalno skupim projektima sa visokim stepenom korupcije koji se finansiraju zajmovima po visokim kamatama“. U jednom trenutku, kako je procenio, dogodiće se da i sa relativno niskim javnim dugom Srbija bude u riziku da ne može iz budžeta da finansira kamate, od blizu dve milijarde evra godišnje.
Suštinski Srbija je do sada, kako je rekao, imala neki vetar u leđa sve dok su kamate, po kojima se zaduživala bile manje od rasta BDP-a.
„Do sada je rast BDP-a mogao da izdrži rast kamata, ali je pitanje šta će biti od 2026, sa svim drugim rizicima, vezanim za Naftnu industriju Srbije (NIS), gas, uzdržanost i povlačenje investitora, kurs evra, parlamentarne i verovatno predsedničke izbore“, naveo je Radosavljević.
Ekonomija Srbije je, prema njegovim rečima, bez obzira na dobre makroekonomske performanse na prvi pogled, prilično krhka, BDP generalno kako raste, tako usled velikih poremećaja može i da pada.
Naveo je da je, na primer u Crnoj Gori, za vreme kovida preko noći BDP pao za 15,3 odsto, u Italiji i Španiji za oko 10 odsto, pa je njihov dug sa 60-70 odsto otišao na preko 100 odsto BDP-a iako se u nominalnom iznosu nije značajno promenio, a slična situacija je bila i sa Grčkom čiji je BDP usled svetske ekonomske krize kumulativno pao oko 26 odsto.
U Srbiji je, rekao je Radosavljević, obrnuta situacija, „nominalni dug raste strahovito brzo, a na papiru je još u nekim prihvatljivim granica i može da se servisira, ali je sve na tankim nogama“.
Revizijom BDP-a koju radi Eurostat, što je prihvatila i Srbija, BDP je 2024. godine, kako je naveo, uvećan osam-devet odsto, ukupno u četiri revizije oko 15 odsto, a u Evropi uobičajeno usklađivanje iznosi od 0,5 do dva odsto.
„BDP je 2012. bio oko 30 milijardi evra, a ove godine 88,35 milijardi evra. Nešto u Srbiji nije u redu sa tim velikim korekcijama, uz svo uvažavanje promene metodologije izračunavanja. Slično je bilo i sa podacima o nezaposlenosti čiji se broj nominalno nije značajno promenio. Od 2011. do 2017. je oko 100 manje nezaposlenih, a procenti su pali sa 25 na 14,5 odsto“, naveo je Radosavljević.
Revizijom je, kako je istakao, u rast BDP-a dodat i rast nelegalnog sektora i neformalne ekonomije, ali „ovako veliko usklađivanje zahteva dodatna objašnjenja“.
„Bez njih statistika Srbije nas ovakvim činjenjem dovodi do toga da joj se ne veruje, imam utisak da ponekad ni oni ne znaju šta su napisali“, rekao je Radosavljević.
Istakao je da BDP samo pokazuje koliko je proizvedeno u jednoj godini, međutim često se zloupotrebljava da se pokaže da je ekonomija u dobrom stanju, ali može da znači i da u zemlji postoji petorica bogatih, a svi ostali su siromašni.
Radosavljević je rekao da nije dobro poređenje rasta BDP-a Srbije sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) od kojih ove godine ima veći rast, a manji od zemalja regiona.
„BDP Srbije ne može da se poredi sa BDP-om Slovačke ili Češke, a nikako sa BDP-om Poljske i Mađarske jer su nekoliko puta veći, pa je realno da te zemlje sada imaju nešto manji rast. Srbija je za 20 godina, koliko je mogla po nekim ekonomskim performansama da se meri sa CIE sada spala na to da se meri sa Moldavijom, Ukrajinom, Albanijom, Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom“, rekao je Radosavljević.
Dodao je da Srbiju čak i Crna Gora „šije“ po nekim performansama, na primer po prosečnoj zaradi ili BDP-u po glavi stanovnika u paritetu kupovne moći – PPP. Ne može, prema njegovim rečma, da se kaže da je Srbija ekonomski lider ni u ovoj grupi zemalja, iako je u regionu Zapadnog Balkana najveća ekonomija.
Istakao je da su na manji rast BDP-a Srbije uticale i međunarodne okolnosti i unutrašnja nestabilnost.
„Podbacili su neki sektori u koje smo ulagali nade kao autoindustrija i sa njom vezana industrija, povlače se neki investitori, na čija mesta nisu došli novi u toj meri, a neki standardni sektori koji ‘vuku’ ekonomiju rastu manje od očekivanja, nastao je problem sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) i sa unutrašnjom nestabilnošu“, naveo je Radosavljević.
To, kako je ocenio, pokazuje da ekonomija nema neke jake stubove koji je drže, već je reč o svega nekoliko kompanija, pa kada one stanu i ekonomija posrne.
„Tada nastupa država kao veliki investitor koja treba da podgereva tražnju. Problem je što se pet godina konstantno sve radi pomoću kredita. Svaki put kada se predsednik (Aleksandar Vučić) pojavi sa ponudom pomoći od, na primer 20.000 dinara za bilo koga, treba znati da se za to Srbija zadužila jer ima deficit u budžetu i to će u jednom trenutku doći na naplatu“, rekao Radosavljević.
Politika podele neselektivne pomoći do 2022. godine je, kako je ocenio, možda mogla da se „proguta“ jer je novac bio jeftin, međutim, u poslednje tri godine kamate su značajno porasle i sad Srbija refinansira dug po značajno većim kamatama od onih po kojima se zaduživala.
Politika jeftinih zajmova se, kako je naveo, verovatno neće vratiti nikad ili ne u dogledno vreme i dug sa svim unutrašnjim nestabilnostima i sve češćim ciklusima kriza u Evropi za jednu privredu, kao što je privreda Srbije i sa tri lošija rasta BDP-a od planiranih može u potpunosti da promeni nagore sliku makroekonomskog stanja.
Srbija je, prema njegovim rečima, 2011. godine naglo izašla iz krize jer su počeli da izvoze Fijat i NIS koji je u jednom trenutku imao izvoz od 400 miliona evra, a sada je to stalo. Ocenio je da je tako i sa kineskim firmama, koje su u vrhu liste izvoznika, jer Srbija nije u međuvremenu uspela da stvori sektore koji bi to nadomestili, IT sektor raste, ali još nedovoljno, a među mnogim kompanijama koje posluju u prerađivačkoj industriji samo nekoliko ima značajne rezultate.
„Naša ekonomija je na staklenim nogama i to je verovatno razlog što država pokušava da ‘podgrevanjem’ investicija drži ekonomiju iznad vode da može da diše, međutim, takva politika ima nekoliko pogrešnih rezultata“, rekao je Radosavljević.
Istakao je da su u vreme Jugoslavije pokretane velike investicije koje su kao rezultat imale stvaranje velikih građevinskih firmi – Energoprojekta, Rada, Napreda, Mostogradnje, „Ivana Milutinovića“, koje su nakon toga „otišle u svet i izgradile pola Afrike, Bliskog Istoka i Latinske Amerike“.
Rezultat, kako je rekao, sadašnjeg investicionog ciklusa ‘burazerske’ ekonomije biće da te firme nikad neće moći da se nigde pojave sa svojim referencama, a vlasnici nekih od njih su već sada pod međunarodnim sankcijama.
POVEZANE VESTI:
„Takve investicije su bačene pare u privatne džepove i neće biti multiplikativnog efekta na ekonomiju nakon njihove realizacije, na stranu kakav je kvalitet tih objekata i što će se teško održavati izgrađena infrastruktura. To je spektar loših odluka koje će koštati ekonomiju Srbije u narednim decenijama“, rekao je Radosavljević.
Od građevinskog sektora, prema njegovim rečima, „BDP ne treba da očekuje podršku jer je, naročito stanogradnja, ciklus koji kod nas nema veze sa ekonomskim ciklusom, već više sa nekim pranjem para“.
„Milijarde evra iz državnog budžeta prelivaju se u stanogradnju i dok bude tako građevinski sektor će da ‘pumpa’ ekonomiju i to će biti dok bude postojala tako kreirana tražnja. Kada gradnja ne bude moguća bez građevinske dozvole tada može da se priča o građevinarstvu kao nosiocu ekonomskog rasta, do tada je samo mašina za pranje para“, ocenio je Radosavljević.
Dodao je da će investicija u Ekspo od nekoliko milijardi evra na privredni rast uticati kratkoročno pre svega na ekonomiju Beograda, a nakon izložbe ti objekti, počev od stadiona moraće da se održavaju parama iz budžeta.
„Ulazimo u igru koja dugoročno može da dovede da to u Surčinu postane grad duhova, moguće je da jednog dana bude interesantan za snimanje apokaliptičnih filmova. Nije ideja ove vlasti da dugoročno posmatra kakve će efekte Ekspo imati već kratkoročni ćar, pa kada se završi sa tom investicijom, prećiće se na neki drugi investicioni ciklus“, naveo je Radosavljević.
Na pitanje može li rast BDP-a da podstakne poljoprivreda, Radosavljević je rekao da je taj sektor u ovom trenutku, sa izuzetkom nekoliko velikih firmi, na nivou 19. veka.
Poljoprivreda u Srbiji, kako je rekao, „u najvećoj meri posluje tako što posejete i molite se bogu da rodi“. Poljoprivrednici su, prema njegovim rečima, ostavljeni na milost i nemilost vremskim prilikama jer država nekoliko godina nema nikakvu politiku koja bi trebalo da bude dugoročna, umesto što se svake dve-tri godine menja.
„Ovakva poljoprivredna politika ne može da podrži rast BDP-a, a ako podrži biće puka slučajnost. Država, na neki način odustaje od poljoprivrede, subvencije kasne i poljoprivrednici su sve češće nezadovoljni“, rekao je Radosavljević.
Na pitanje može li se desiti da mađarska kompanija MOL kupi ruski udeo u NIS-u, a ne pokrene rafineriju Radosavljević je rekao da ta kompanija ima četiri rafinerije, po jednu u Mađarskoj i Slovačkoj i dve u Hrvatskoj, koje trenutno ne rade, jer je u Sisku konzervirana, a u Rijeci je u rekonstrukciji i ako bi kupio NIS, upitno je da li bi bio zainteresovan da pokrene njegovu rafineriju.
„Možda bi Srbija mogla da uslovi MOL da u nekom roku pokrene NIS-ovu rafineriju, ali MOL je suštinski zainteresovan za rafinerije na obali. Ta kompanija gleda prema Lukoilovoj rafineriji u Burgasu, koja je dva puta veća od NIS-ove, a nije zavisna od naftovoda JANAF-a. Osim toga, MOL nema dobru saradnju sa hrvatskom vladom koja je vlasnik JANAF-a. U takvoj konstelaciji racionalnije bi bilo da pokrene rafineriju u Rijeci nego da ima rafineriju u Srbiji, što bi bilo loše, ali Srbija ne može da bira. U krajnjem slučaju i druga tržišta u regionu nemaju rafineriju i snabdevaju se uvozom derivata“, naveo je Radosavljević.
Nacionalizacija ruskog udela u NIS-u bi, prema njegovim rečima, izazvala dve vrste komplikacija, jedne su pogoršanje političkih odnosa sa Rusijom, a druge su što bi Rusi pokrenuli arbitražu, koje Srbija „tradicionalno“ gubi, pa bi verovatno platila više nego što NIS u ovom trenutku vredi.
Dodao je da je treća moguća posledica, to što bi nacionalizacija pod pritiskom poslala poruku drugim investitorima, pa je pitanje kako bi se osećali kineski ulagači u Srbiji pod pretpostavkom američkog ili pritiska EU na tu zemlju jer i sada imaju problem sa ograničenjima sa izvozom čelika iz RTB Bora i guma iz Linglonga.
„Za sada postoje samo naznake politike Zapada prema kineskim kompanijama, a kako bi prihvatili da im vlast u Srbiji nacionaliziju RTB Bor, Željezaru, Linglong? Da je Srbija član EU, bila bi zaštićena, ali sa druge strane, verovatno ne bi došle kineske investicije na ovaj način“, rekao je Radosavljević.
Istakao je da je Srbija izgubila 12 meseci od najave sankcija SAD-a prema NIS-u da pokaže da „drži konce u rukama i postavlja rokove Rusima da reše problem“.
„Sada će neki potezi morati da se povuku. Nije bilo puča ni u Rumuniji, Nemačkoj i Bugarskoj nakon preuzimanja Rosnjeftovih i Lukoilovih rafinerija. Srbija je čekala da neko drugi reši problem“, naveo je Radosavljević.
Odgovarajući na pitanje da li je ograničavanje marži dobra mera Radosavljević je rekao da bilo kakvo ograničavanje na tržištu nije dobro. Država, prema njegovim rečima, treba da postavi pravila, da osnaži Komisiju za zaštitu konkurencije, a pošto vlast za to nije sposobna, ili ne želi to da uradi, uvodi jednokratne mere.
„Slična mera je uvedena 2020. kada je ograničena cena naftnih derivata pod izgovorom da se zaštite građani, a rezultat toga je da su cene goriva najviše, ili među najvišima, u Evropi iako se cena nafte sa 120 dolara po barelu vratila na 60 dolara“, rekao je Radosavljević.
Naglasio je da je ograničenje trgovačkih marži dalo neki efekat jer su „stvarno bile brutalne, ali da se ta neravnoteža ne rešava nekim kratkoročnim ad hok merama, već sistemskim uspostavljanjem pravila, umesto što se trgovci puste da rade šta hoće, pa se onda zauzdavaju“.
Rast cena hrane u Srbiji je, kako je naveo, bio izuzetno visok, Srbija je 2019. godine sa 72-73 odsto prosečnih cena hrane u odnosu na evropske cene stigla na 96-97 odsto, a za to vreme prosečan standard je sa 43-44 odsto porastao na 47-48 odsto proseka EU.
Iz toga se, prema njegovim rečima, vidi da nešto nije kako treba, ali vlast se time ne bavi, a „institucije pokazuju neozbiljnost jer su zarobljene“.
Na pitanje kakav je lični utisak o korupciji u Srbiji, Radosavljević je rekao je korupcija jedina stvar sistemskog karaktera.
„U Srbiji postoje dva problema sa korupcijom, jedan je da je vlast korumpirana i postavlja takva pravila da ako se ne plati ne može ništa da se uradi, pre svega u građevinarstvu. Drugi problem je što je korupcija na ovim prostorima usađena u ličnosti građana, pa se i ne smatra korupcijom, već da je normalno kada se pođe kod lekara da se ponese nešto u kesi. Ljudi su se srodili sa korupcijom i neće biti lako iskoreniti je, a nije ni bilo ozbiljnijih pokušaja“, rekao je Radosavljević.
Podsetio je da je Fiskalni savet izračunao da se zbog korupcije godišnje gubi jedan procentni poen rasta BDP-a u poslednjih 10-15 godina. Došlo se do te tačke, kako je rekao, da se korupcija ugrađuje u biznis modele, da mnoge kompanije koje posluju u Srbiji taj trošak uračunavaju u biznis planove ili cene koštanja, a često se utvrdi da se pod tim uslovima i ne isplati taj posao.
Odgovarajući na pitanje da li je vladavina prava najveća prepreka za ulazak Srbije u EU, Radosavljević je rekao, da misli da je najveća prepreka u ovom trenutku to što vlast ne želi u EU.
„Vladavina prava jeste problem koji nisu uspele da reše ni neke zemlje koje su ušle u EU, pre svega Rumunija i Hrvatska, ali su napravile neke korake ka promenama, mislim da bi i u Srbiji to bilo dovoljno, ali čini mi se da vlast ne želi da vidi Srbiju u ovom trenutku u EU“, ocenio je Radosavljević.
Istakao je da je usklađivanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU, takođe veliki problem, ali da je ipak ključna prepreka to da vlast ne želi članstvo Srbije u EU i da je to „konačno prepoznala i evropska administracija“.
„Da postoji minimum volje vlasti u Srbiji mislim da bi zemlje EU otvorile Klaster 3, a naravno uslov je i vladavina prava, medijske slobode, generalno sloboda, korupcija… Ali vlast se boji da bilo šta promeni po ovim pitanjima, jer bi u promenjenim uslovima izgubila na izborima. Dakle, reč je o čistom čuvanju vlasti i pozicija i žrtvovanju napretka Srbiji zarad lične koristi pojedinaca na vlasti“, naveo je Radosavljević.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.