Deficit državnog budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva, i zbog isplate jednokratne državne pomoći penzionerima i drugima, izjavio je danas za agenciju Beta ekonomista Božo Drašković.
„Deficit budžeta od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), predviđen rebalansom, svakako će se produbiti zbog manjih prihoda od poreza i akciza i drugih prihoda, a povećanih izdataka zbog investicija u Ekspo i drugih ulaganja, uz dodatak troškova zbog poklona građanima iz državne kase pred izbore sa ciljem da vlast pridobije deo biračkog tela“, rekao je on.
Rebalansom budžeta koji je Skupština Srbije izglasala 31. avgusta, predviđeno je da se deficit sa tri odsto BDP-a poveća na 3,5 odsto ili za dodatnih 59 milijardi dinara i iznosiće 396 milijardi dinara, što je skoro 3,4 milijarde evra.
Drašković je rekao da se taj manjak u budžetu može nadoknaditi ako se korisnicima budžeta uskrate neka davanja ili dodatnim zaduživanjem države.
Koliki je manjak para u državnoj kasi videće se, po njegovim rečima, iz završnog računa za 2026. i ukoliko bude objektivno iskazan, pokazaće suštinu ekonomske politike koja je vođena ove godine, a i ranije
Drašković je rekao da očekuje da će Međunarodni monetarni fond (MMF), s kojim Srbija ima nefinansijski aranžman (Instrument za koordinaciju politike – PCI), savetodavni okvir za strukturalne reforme i očuvanje fiskalne stabilnosti, „samo blago skrenuti pažnju“ vlastima u Srbiji.
MMF je, kako je kazao, kontrolor koji u Srbiji štiti interese međunarodnih poverilaca i obezbeđuje stabilnost potraživanja međunarodnih kreditora – investicionih fondova i investitora koji kupuju obveznice države Srbije i njene druge dužničke hartije od vrednosti.
Upozorenje MMF-a da je povećan deficit budžeta Srbije je, kako je rekao, samo signal investitorima da budu oprezniji u davanju kredita i pri kupovini obveznica.
„Čim rastu rizici, raste i zaštita investitora kroz povećanje kamatnih stopa i oprez pri kupovini obveznica“, rekao je Drašković.
Dodao je da s jedne strane vlast – predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali, vodi propagandu da je Srbija „ekonomski tigar“, da ima previše novca i da nikad nije bolje stojala, a stvarnost je da država upada u deficit i dodatno se zadužuje.
„Većina naroda to ne prati i ne razume, jer ako dobiju političko-socijalnu pomoć, ne žele da to tako vide. Penzionerima sa najmanjim primanjima pomoć od 35.000 dinara mnogo znači, kao i punoletnim građanima pomoć od 6.000 dinara iz Akcionarskog fonda“, ocenio je Drašković.
Ukazao je da građani ne znaju da je isplatom jednokratne pomoći od 6.000 dinara vlast prekršila svojinska prava građana koji nisu dobili akcije i kojima je u stvari namenjen taj novac, umesto što se deli svim punoletnim građanima.
„Vučić i Mali su podelili te pare iz Akcionarskog fonda kako im je palo na pamet, kršeći vlasnička prava onih građana kojima pripada taj novac. U ovoj zemlji se sve može dok neko ne bude odgovarao“, rekao je Drašković.
Naveo je da je budžet ostvarivao značajne prihode po osnovu visokih akciza na gorivo, zbog čega je ono po litru skuplje 20 do 30 evrocenti nego u susedstvu, ali da se može desiti da opadne tražnja i da građani počnu da štede pri potrošnji naftnih derivata, pa će opasti i prihod države od toga.
Drašković je konstatovao da visoke stope akciza na gorivo primoravaju proizvođače razne robe da taj trošak ugrađuju u cene što povećava inflatorni pritisak.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.