Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se krajem nedelje očekuje produženje licence za rad za koju je Naftna industrija Srbije (NIS) zahtev podnela američkoj administraciji.
„NIS je uputio zahtev za produženje licence za rad. Znači da može da nastavi da se snabdeva sirovom naftom, da Rafinerija može da nastavi sa radom. Mi smo taj zahtev podržali u smislu da dok se vode pregovori između mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta da NIS može da nastavi sa radom“, navela je Đedović Handanović za RTS.
Ona je podsetila i da su u toku pregovori između Gaspromnjefta i MOL-a o otkupu ruskog dela akcija u NIS-u, zbog kojih su SAD uvele sankcije toj kompaniji, kao i da veruje da će se u martu potpisati kupoprodajni ugovor.
„Ono što znamo i u čemu učestvujemo svaki dan su pregovori između Gaspromnjefta i MOL-a o otkupu ruskog dela akcija. Dubinska analiza koju MOL radi u ovom momentu, očekuje se da se završi do kraja februara, da bi se u toku marta pristupilo potpisivanju kupoprodajnog sporazuma“, kazala je ministarka.
Navela je i da se nastavljaju pregovori sa mađarskom vladom kada je u pitanju međudržavni sporazum između Srbije i Mađarske.
„Ti pregovori nisu laki, ima dosta pitanja, za nas je to od strateškog značaja. Znači, NIS je kompanija koja ima strateški značaj za našu zemlju, pre svega zbog rada Rafinerije koja je od izuzetnog značaja, učešća u bruto društvenom proizvodu, velikog broja zaposlenih. Tako da, nastavljamo intenzivne razgovore, pregovore i očekujemo da do kraja marta oni budu i završeni, a u tom smislu će američka administracija i razmatrati da li su se stekli i ispunili svi uslovi koji su oni tražili da bi sankcije bile skinute“, poručila je Đedović Handanovićeva.
Na pitanje da li odluka Ukrajine o zaustavljanju tranzita ruske nafte naftovodom „Družba“ može da se odrazi na snabdevanje srpskog tržišta, ministarka je navela da MOL jeste značajan snabdevač za Srbiju.
„Mi smo vodili sa njima intenzivne razgovore, kao i sa drugim naftnim kompanijama, u periodu kada nije bilo dotoka sirove nafte u Srbiju skoro 100 dana, u smislu da prevaziđemo izazove sa nestašicama kada MOL jeste povećao svoje količine uvoza, ali to su radile i druge kompanije i hvala im na tome“, dodala je Đedović Handanovićeva.
Istakla je da Srbija ima dovoljno rezervi naftnih derivata, kao i da su one stabilne.
„Mi smo otvorili i nova skladišta, novih 120.000 metara kubnih u Smederevu za blizu 100.000 tona dodatnih naftnih derivata koji predstavljaju dodatnu sigurnost za našu zemlju. I u tom smislu nastavili smo da povećavamo naše rezerve. Trenutno dizela imamo oko 220.000 tona, benzina oko 38.000 tona, mazuta oko 55.000 tona. Znači, apsolutno smo dobro snabdeveni, građani nemaju razloga za brigu“, poručila je ministarka.
Ponovila je i da se nastavljaju investicije u energetski sektor.
„Nastavljamo da radimo naporno i marljivo da bismo došli do održivih rešenja za naš energetski sektor, dok planiramo buduće velike investicione projekte u svim sferama kako bi osigurali stabilnu sigurnost našeg sistema, pre svega i kada je proizvodnja i distribucija i prenos električne energije, ali i proizvodnja gasa, nafte, novih naftovoda, novih gasovoda. To je sve ono na čemu nastavljamo da radimo“, istakla je Đedović Handanović.
Izgradnja gasne elektrane snage 500 megavata u okolini Niša predstavlja jedan od ključnih strateških projekata, poručila je ministarka.
„To je jedan strateški projekat koji ćemo realizovati sa prijateljskom zemljom Azerbejdžan, sa kojom imamo izuzetno dobre i političke i ekonomske odnose. Taj projekat treba da bude dodatni izvor bazne energije, energije koja nam je non-stop dostupna i ne zavisi od vremenskih uslova“, navela je ona.
Prema njenim rečima, gasna elektrana može u perspektivi da bude zamena termoelektrane, jer predstavlja stabilan i pouzdan izvor snabdevanja.
„Nama su takvi izvori bitni zbog veće integracije obnovljivih izvora energije, ali i da bismo zadovoljili sve veće potrebe za električnom energijom koje dolaze sa razvojem novih tehnologija, pre svega veštačke inteligencije, data centara, ali i zbog razvoja juga Srbije“, naglasila je Đedović Handanović.
Dodala je da će proizvodnja iz nove gasne elektrane učestvovati sa oko šest do šest i po odsto u ukupnom proizvodnom sistemu Srbije.
„To će biti približno jednako godišnjoj proizvodnji koju trenutno ostvaruje nova termoelektrana Kostolac B3, koja je u rad ušla pre više od godinu dana“, rekla je ministarka.
Govoreći o snabdevanju gasom, ministarka je potvrdila da se tokom posete predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva Srbiji razgovaralo i o povećanju isporuka gasa.
„Azerbejdžan je prva zemlja sa kojom smo diversifikovali snabdevanje gasom, završetkom gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske. Već dve godine se oslanjamo i na količine gasa koje stižu tim gasovodom, pre svega iz Azerbejdžana“, navela je Đedović Handanović.
Do sada je, kako je rekla, isporučeno oko 370 miliona metara kubnih gasa, a memorandumom o saradnji predviđeno je da se od 2027. godine ta količina poveća oko milijardu kubnih metara.
„Sa završetkom izgradnje gasne elektrane te količine će se dodatno povećati za oko 500 do 600 miliona metara kubnih gasa“, istakla je ministarka.
Dodala je da će ovo biti prvi projekat izgradnje gasne elektrane van Azerbejdžana u kom učestvuje njihova kompanija, zajedno sa Elektroprivredom Srbije (EPS) i Srbijagasom.
Podsetila je da Srbija ima četiri gasne elektrane, jedna je u Pančevu, a tri su EPS-ove – u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu.
„Kada govorimo o EPS-u, iz termoelektrana-toplana u Zrenjaninu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici dobijamo oko 1,3 odsto struje. Kada se uračunaju i drugi proizvođači, uključujući i TE-TO Pančevo, koja je u rukom vlasništvu, to je oko pet odsto“, navela je Đedović Handanović.
Izgradnjom nove gasne elektrane u Nišu, taj udeo bi se, kako je kazala, više nego udvostručio.
„Moderno postrojenje u Nišu biće visoko efikasno i u proizvodnji električne i toplotne energije, sa ciljem da bude ekonomično, ali i da donese dodatnu sigurnost i bezbednost snabdevanja za našu zemlju i građane“, istakla je ministarka.
Osvrćući se na snabdevanje ugljem, ministarka je navela da su postojeća ležišta u velikoj meri iscrpljena, što zahteva otvaranje novih kopova i ulaganja u rudarsku opremu.
„Zato je neophodno otvaranje novih ležišta i završetak izgradnje četiri nova rudarska sistema, koji uključuju bagere, trake i svu neophodnu opremu za eksploataciju uglja“, rekla je Đedović Handanović.
Navela je i da se već beleži rast proizvodnje.
„U 2025. godini zabeležen je rast proizvodnje uglja u odnosu na 2024. za oko sedam odsto, odnosno oko dva miliona tona. Samo u Kostolcu prošle godine iskopano je više od 10 miliona tona uglja, što je istorijski rekord“, istakla je ministarka.
Očekuje da će se proizvodnja dodatno povećati, kao i da Kolubara poveća svoju proizvodnju u odnosu na prethodne godine.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.