Odluke predsednika Srbije Aleksandra Vučića o aboliciji, koje uključuju pomilovanje četvorice nasilnika i najavu sličnog poteza za devojku koja je pregazila studentkinju, izazivaju zabrinutost u javnosti. Violeta Beširević, dekanka Pravnog fakulteta Union, objašnjava da srpsko pravo, nasleđeno iz bivše Jugoslavije, omogućava da pomilovanje obuhvati i aboliciju – odustanak od krivičnog gonjenja, što je u drugim sistemima strogo odvojeno zbog rizika od arbitrarnosti.
Beširević za N1 ističe da je problematično što abolicija, za razliku od standardnog pomilovanja, potpuno zatvara put pravosudnim organima i sprečava donošenje sudskih odluka. Posebno je to sporno u slučajevima teških telesnih povreda, gde država ima obavezu efikasne istrage po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Naglašava da je abolicija gotovo uvek politički motivisana. Predsednik, ovakvim potezima, umesto rešavanja političke krize, šalje poruku biračkom telu da „drži konce u rukama“ i pravosuđu da je on taj koji odlučuje o svemu, što je direktno suprotno načelu podele vlasti definisanom Ustavom. Zakon o pomilovanju iz 1995. godine, po kojem se ovo sprovodi, ocenjuje kao zastareo i neprimeren.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.