Debata o biblijskim pričama kao obaveznoj lektiri u državnim školama Teksasa

Savezna država SAD Teksas bi da biblijske priče budu obavezna lektira za više od petmiliona učenika državnih osnovnih i ostalih škola, po predlogu koji je ponovo pokrenuo debatu o nameri vlasti SAD da se više religije uvede u učionice.

Konačno glasanje Odbora za obrazovanje Teksasa, kojim dominiraju republikanci, o tome da li da odobri plan zakazano je za petak. Od prošle godine Teksas je najveća država u sastavu SAD koja zahteva da u svakoj učionici bude istaknuto „Deset zapovesti“.

Predlog s bilijskim pričama je izazvao žestoko protivljenje. Kritičari tvrde da krši ustavno odvajanje crkve od države, da joj nedostaje raznolikosti i da favorizuje hrišćanstvo u odnosu na druge religije. Pristalice kažu da su judeo-hrišćanske tradicije bile fundamentalne za osnivanje SAD i da bi to trebalo da se odrazi u nastavnom planu i programu državnih škola.

Predsednik Donald Tramp se obavezao da će zaštititi i proširiti versko izražavanje u državnim školama širom zemlje, a Teksas – republikanska država sa 74 odsto stanovnika koji kažu da su vernici, mahom hrišćani raznih konfesija, ali to nije među najvišim procentima u SAD, i u kojoj živi oko 10 odsto svih učenika državnih škola u SAD, često postavlja pravila za sve.

Teksas je 2023. godine postao prva država koja je dozvolila zapošljavanje sveštenika za savetovanje učenika, a sledeće godine, Odbora za obrazovanje je tesnom većinom odobrio opcioni nastavni plan i program za škole zasnovan na Bibliji. Prošle godine, republikanski polanici Teksasa su zahtevali od državnih škola da prikažu Deset zapovesti što je nedavno potvrdio Savezni apelacioni sud SAD.

Teksas ima oko 5,5 miliona učenika državnih škola – od vrtića do srednje škole. Ako je Odbor odobri predlog, obavezna lista biblijske lektire stupiće na snagu 2030. godine.

„Moramo se fokusirati na ono na čemu je naša zemlja osnovana i ne izvinjavati se zbog toga“, rekla je Suzan Perez, osnivačica organizacije „Građani za reformu obrazovanja“na sednici Odbora za obrazovanje ove nedelje.

Slikovnice za osnovce, uključujući „Davida i Golijata“ i „Danilo i lavlja jazbina“ su na listi obavezne lektire. Do četvrtog razreda, učenici bi se susreli i sa odlomcima o Isusu u Novom zavetu.

Jedna predložena biblijska priča, slikovnica o „Nojevoj barci“, uklonjena je ove nedelje sa liste naslova za prvi razred pošto je jedan član Odbora rekao da ona ima samo jednu stranicu teksta i izrazio primedbe na opise životinja uginulih u „Velikom potopu“.

Do srednje škole, od učenika bi se očekivalo da pročitaju nekoliko odlomaka o Isusu, uključujući jedan gde on upućuje ljude da odbace zemaljsku anksioznost i traže Božje carstvo. Još jedan odlomak bi citate iz Knjige Plača Jeremijinog i njene teme o uništenju Jerusalima, povezao sa citatima o – Holokaustu.

U srednjoj školi, učenici bi čitali parabolu o „bludnom sinu“, delove Knjige o Jovu i priču o Adamu i Evi.

Neki analitičari obrazovanja rekli su da bi Teksas mogao biti prva država SAD koja je donela listu obavezne lektire, sa dodatnim slojem obaveznog verskog teksta.

Antero Garsija, predsednica Nacionalnog saveta nastavnika engleskog jezika i profesorka Univerziteta Stanford, rekla je da ne zna ni za jednu drugu državu koja ima takav spisak. Prosvetni radnici na nivou okruga i škole obično biraju koje će tekstove njihovi učenici čitati, rekla je Garsija.

Kejsi Mihan, direktorka programa Američkog PEN-a „Sloboda čitanja“, rekla je da smatra da bi takav obavezni spisak obavezne literature bio „jedinstven“ pošto postoji mnogo državnih lista, ali ne obavezne, nego „preporučene“ ili „predložene literature“.

Obavezna literatura se u velikoj meri oslanja na Bibliju kralja Džejmsa, jedan od najpopularnijih prevoda, i novije evangelističke prevode za koje kritičari tvrde da se previše oslanjaju na hrišćanska tumačenja tekstova.

Drugi kritičari dovode u pitanje da li bi verske priče uopšte trebalo predavati u školama koje pohađaju hiljade dece muslimanske, budističke, hinduističke i drugih vera, i drugih koji se identifikuju kao ateisti ili agnostici.

„Mislim da je uznemirujuće što nema tekstova drugih verskih tradicija“, rekao je Frenk Strong, profesor engleskog jezika i novinarstva i suosnivač studentske grupe za zastupanje Teksaška sloboda čitanja.