Ključni indikator inflacije skočio na trogodišnji maksimum u najnovijem znaku izazova pristupačnosti

Preferirani indikator inflacije Federalnih rezervi SAD porastao je na novi trogodišnji maksimum u maju, jer su cene benzina dostigle vrhunac, što je znak da bi rastući životni troškovi mogli da budu politički problem za predsednika Donalda Trampa i njegovu političku stranku kako se približavaju poslanički izbori u novembru, na poloviniu njegovog mandata.

Po tom ideksu „Rashodi za ličnu potrošnju“ (Personal Consumption Expenditures  – PCE) Potrošačke cene porasle su za 4,1% u maju u odnosu na maj prošle godine, saopštilo je u četvrtak Ministarstvo trgovine, što je najveći godišnji porast od aprila 2023. Na mesečnom nivou, inflacija je prošlog meseca iznosila 0,4%, što je jednako povećanju iz aprila, ali manje nego u martu kada je bila od 0,7%.

Povećanje je uglavnom rezultat skupljeg benzina, kao i skupljih poluprovodnika i druge računarske opreme koja je veoma tražena za razvoj veštačke inteligencije.

Rastuće cene su navele borce protiv inflacije u Federalnim rezervama da ove godine zadrže svoju ključnu kamatnu stopu nepromenjenom nivou, što je preokret u odnosu na januar kada su planirali dva smanjenja. Neki ekonomisti su predvideli da bi centralna banka umesto toga mogla da podigne kamatne stope kasnije ove godine.

Fed verovatno neće povećavati kamatne stope do sledeće godine, rekao je Mark Vitner, glavni ekonomista u Piedmont Crescent Capital.

Cene nafte te i benzina su znatno su opale otkako je Tramp pristao na memorandumo razumevanju radi sklapanja mirovnog sporazuma s Iranom ovog meseca, ali je taj rat podigao cene benzina na skoro 4,50 dolara po galonu u proseku širom SAD u maju. Od tada su pale na 3,92 dolara koliko je bilo u četvrtak, prema auto-moto savezu AAA, ali to je ipak više od 20% iznad cena u ovo vreme prošle godine, a sezona vožnje na godišnje odmore tek počinje.

Pad cena benzina će verovatno spustiti glavnu inflaciju u julu, ali mere osnovne inflacije ostaju tvrdoglavo povišene i biće zabrinjavajuće za Fed. Isključujući nestabilne kategorije energije i hrane, osnovne cene su porasle za 3,4% u maju u poređenju sa majem prethodnem godine, u odnosu na 3,3% u aprilu  – najveći porast od oktobra 2023. Na mesečnom nivou, porasle su za 0,3% od aprila do maja, isto kao i prethodnog meseca.

Više cene goriva nisu jedina stvar koja pogoršava inflaciju. Rast veštačke inteligencije učinio je računarske komponente skupljim, a Apple je prošle nedelje najavio da će povećati cene svojih računara i iPad-a zbog viših troškova. Cene usluga su takođe naglo porasle prošlog meseca, podstaknute skupljim obrocima u restoranima, hotelskim sobama, popravkama automobila i zdravstvenom zaštitom.

Istovremeno, potrošači izgledaju spremni da nastave sa trošenjem i podstaknu ekonomiju. Prilagođena inflaciji, potrošnja je porasla za 0,3% od aprila do maja. A prihodi prilagođeni inflaciji porasli su prvi put za četiri meseca, za 0,3%, što bi moglo da podstakne potrošnju u narednim mesecima.

Poseban izveštaj objavljen u četvrtak, pokazao je da je privreda rasla po godišnjoj stopi od 2,1% u prva tri meseca ove godine, što je povećanje u odnosu na prethodnu procenu od 1,6%. A broj ljudi koji traže naknadu za nezaposlenost, opao je prošle nedelje, što je znak da su otpuštanja mala.

Novi predsednik Feda Kevin Vorš prošle nedelje je naglasio odlučnost centralne banke da vrati inflaciju na cilj od 2%, ali nije dao nikakve naznake koje korake bi Fed mogao preduzeti. Međutim, neki ekonomisti sada očekuju da će centralna banka povećati kamatne stope ove godine. Ta očekivanja su ove nedelje preokrenula američka tržišta, udarajući po brzorastućim sektorima poput tehnološkog.

Inflacija je iznad cilja Feda od 2% više od pet godina, ostavljajući mnoge Amerikance u još mračnijem raspoloženju u pogledu budućnosti. Vitner ističe da inflacija nije prešla 2,5% skoro deceniju pre pandemije, što verovatno čini skokove inflacije od tada još teže prihvatljivim za većinu domaćinstava.

Izveštaj od četvrtka obuhvata indeks cena lične potrošnje, manje poznatu meru u poređenju sa indeksom potrošačkih cena, koji je objavljen ranije ovog meseca i pokazao je slično veliki porast. Fed preferira indeks PCE jer ga manje opterećuje stanovanje, a takođe odražava promene u načinu na koji Amerikanci kupuju kada cene rastu – kupuju jeftinije artikle drugih brendova.

Novi podaci o inflaciji stižu dan pošto je Tramp odbio da potpiše zakon o stanovanju koji je odobrio Kongres, a koji ima za cilj da podstakne veću izgradnju i smanji cene kuća, kao odgovor na zabrinutost Amerikanaca zbog rastućih troškova.

Tramp je odgovorio na izveštaj o inflaciji ranije ovog meseca rekao da „voli inflaciju“, a ranije je odbacio fokus opzicionuh demokrata na „priuštivost“ robe i usluga kao „prevaru“.

Inflacija je skočila na 9,1% pod bivšim predsednikom Džoom Bajdenom, ali čak i kada je pala blizu 2% u 2024. godini, birači su ostali ljuti zbog kumulativnog rasta cena namirnica, kirije i drugih potrepština.

Indeks cena PCE je poslednji put bio ispod 2,5% u aprilu 2025. godine, kada je Tramp predstavio svoje carinske tarife kao „Dan oslobođenja“. Inflacija je potom postepeno porasla na 2,9% neposredno pre rata sa Iranom.