Kazne do dva miliona dinara za izbegavanje godišnje provere stvarnih vlasnika

Za veliki broj privrednih društava u Srbiji jesen 2026. godine donosi novu obavezu koja se odnosi na Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika koju vodi Agencija za privredne registre (APR) – godišnju proveru tačnosti i ažurnosti podataka o stvarnom vlasniku, piše danas portal Biznis.rs.

Ta obaveza postoji čak i u situaciji kada tokom prethodne godine nije bilo nikakvih promena u vlasničkoj strukturi društva.

Tako će, na primer, društvo koje je tokom oktobra 2025. godine uskladilo svoje podatke sa novim Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika tokom oktobra 2026. godine morati ponovo da proveri podatke, a zatim i da ih potvrdi u zakonskom roku.

Neispunjavanje ove obaveze može biti skupo. Za pravno lice predviđena je novčana kazna od 500.000 do dva miliona dinara, dok odgovorno lice može biti kažnjeno iznosom od 50.000 do 150.000 dinara.

Propisano je da registrovani subjekt, odnosno ovlašćeno lice, mora da proveri tačnost i ažurnost podataka o stvarnom vlasniku u roku od godinu dana od poslednjeg evidentiranja, odnosno od poslednje potvrde njihove tačnosti i ažurnosti.

Nakon izvršene provere postoji još jedan rok — podaci se u Centralnoj evidenciji moraju potvrditi u narednih 30 dana.

Svako društvo mora da utvrdi datum svog poslednjeg evidentiranja ili poslednje potvrde podataka. Ne postoji jedan jedinstveni kalendarski rok koji važi za sva pravna lica.

Ukoliko tokom godine dođe do promene vlasničke strukture, članova organa ili druge okolnosti koja utiče na određivanje stvarnog vlasnika, novi podaci moraju biti evidentirani u Centralnoj evidenciji najkasnije u roku od 30 dana od nastupanja osnova za evidentiranje. Uz nove podatke potrebno je učitati i dokumentaciju na osnovu koje je novi stvarni vlasnik određen.

Nakon takvog novog evidentiranja počinje godišnji ciklus verifikacije.

Zakon se, između ostalog, primenjuje na privredna društva, osim javnih akcionarskih društava, zatim zadruge, ogranke stranih privrednih društava, određena poslovna i druga udruženja, fondacije i zadužbine, ustanove, kao i predstavništva stranih privrednih društava, udruženja, fondacija i zadužbina.

Posebna pravila postoje i za trastove i pravne odnose slične trastu kada postoji veza sa Republikom Srbijom predviđena zakonom.

Takođe, postoje i posebni slučajevi u kojima se stvarni vlasnik ne određuje ili ne evidentira. To, između ostalog, obuhvata određene subjekte u isključivom javnom vlasništvu i druge situacije propisane članom 4 Zakona.

Stvarni vlasnik nije nužno osoba koja se na prvi pogled vidi kao član društva u APR-u. Zakonom je predviđeno da stvarni vlasnik može biti fizičko lice koje neposredno ili posredno poseduje najmanje 25 odsto udela ili akcija, odnosno najmanje 25 odsto prava glasa.

To može biti i lice koje na drugi način ostvaruje preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka, ali i fizičko lice koje posredno obezbeđuje sredstva društvu i na osnovu toga bitno utiče na odluke koje se odnose na finansiranje i poslovanje.

Ovo je naročito značajno kod komplikovanijih vlasničkih struktura.

„Ako, recimo, srpsko društvo ima strano pravno lice kao neposrednog člana, analiza se uglavnom ne završava na tom stranom društvu. Potrebno je pratiti vlasnički lanac sve dok se ne utvrdi fizičko lice ili više njih koji ispunjavaju zakonske kriterijume za stvarnog vlasnika. Takođe, činjenica da neko lice nema najmanje 25 odsto kapitala ne znači automatski da ne može biti stvarni vlasnik. Kontrola može proizlaziti iz prava glasa, ugovornih prava, prava veta, načina finansiranja ili drugih okolnosti“, smatraju advokati.

Ministarstvo privrede, kako piše Bizni.rs, u svom vodiču posebno ukazuje na to da se moraju razmotriti svi zakonski kriterijumi. U određenim slučajevima više fizičkih lica može biti evidentirano kao stvarni vlasnik po različitim osnovima.

Potrebna dokumentacija zavisi od vlasničke strukture i osnova na kojem je određeno fizičko lice identifikovano kao stvarni vlasnik.

Kod jednostavne domaće vlasničke strukture dokazivanje može biti relativno jednostavno. Međutim, situacija je znatno složenija kod stranih holding kompanija, višeslojnih struktura, fondova, fondacija ili struktura koje uključuju trust.

Ministarstvo privrede kao moguće dokaze, u zavisnosti od konkretnog slučaja, navodi izvode iz nadležnih registara, osnivačke akte, ugovore članova, izjave zastupnika, dokumentaciju kojom se dokazuje kontrola ili preovlađujući uticaj, kao i dokumentaciju o finansiranju kada se svojstvo stvarnog vlasnika zasniva na tom kriterijumu.

Dokumentaciju nije dovoljno posmatrati samo formalno. Iz nje mora biti moguće rekonstruisati osnov na kojem je određeno fizičko lice identifikovano kao stvarni vlasnik.

Novi sistem donosi još jednu važnu promenu. Od početka primene novog Zakona, obveznici propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, među kojima su i banke u okviru svojih KYC procedura, upoređuju podatke o stvarnom vlasniku koje dobijaju od klijenta sa podacima koji su upisani u Centralnu evidenciju.

Ako utvrde da podaci nisu saglasni, dužni su da o tome obaveste stranku i da preko portala APR-a unesu napomenu o utvrđenoj nesaglasnosti, zajedno sa odgovarajućom dokumentacijom.