Od pre tri dana Kragujevčani su „ušli” u drugu desetljetku vlasti SNS-a na lokalu. Realno, nije nikakva iznimka već pravilo za čitavu Srbiju sa izuzetkom niške Medijane. Pa, čak i za godinicu-dve duže izdržali od „ostatka Srbije” i „upodobljeni” su i „poravnati” kao i svi ostali tek u oktobru 2014. godine.
I tada, danas svevladajući SNS, nije u Kragujevcu prvobitno došao na vlast pobedom na izborima, već trodnevnim karantinom odbornika u motelu u Palminom rodnom Končarevu, čijim je glasovima posle ove „kosultacije” smenjena vlast dotadašnjeg gradonačelnika Veroljuba Stevanovića. Radomir Nikolić je, onda, čekao dve godine da postane gradonačelnik Kragujevca i – dočekao je.
Po onoj narodnoj – tražeći sreću u nesreći, ne mali broj Kragujevčana uzdao se u jedinstvo državne i lokalne vlasti, otac predsednik Srbije – sin gradonačelnik.
Neka veća vajda od toga nije zadesila Kragujevac. Nikolić je u lokalnim okvirima ostao upamćen mahom po tome što je istrajno (doslednost mu se ne može poreći) odbijao kontakte sa medijima i kako će se kasnije pokazati „izbacivanjem” table o pobedi Koalicije Zajedno na izborima 1996. godine posle pola veka komunističko-socijalističkog jednoumlja iz zdanja Gradske uprave.
Po ko zna koji put na ovim prostorima (ne samo u Kragujevcu) istorija je mogla da počne od pobednika, a i nije joj se baš u zube gledalo (srećni narodi imalu motel Kaliforniju a mi motel Končarevo), a SNS je ipak, istini za volju, kasnije svoje pobede ipak overavao na izborima.
Najavljivani su grandiozni, kapitalni, inventivni projekti od kojih su mnogi i danas u (pred)izbornom arsenalu SNS-a.
Pak najviše je zapamćena istorijska i legendarna rekonstrukcija Gradske tržnice koja traje već petu godinu. Radomir Nikolić posle dva mandata prođe (i okrete se solarnim elektranama) – Tržnica nikako. Na Sretenje prošle godine za namučenu Tržnicu se zauzeo lično i predsednik Vučić i ljudi pomisliše „to gotovo”. Ma, jok.
