Data centar u Kragujevcu bi mogao da troši struje kao ceo taj grad

Državni Data centar u Kragujevcu je povećao potrošnju električne energije tog grada za četvrtinu, a kada bude radio u punom planiranom kapacitetu, mogao bi da troši gotovo isto struje kao i ceo Kragujevac bez Data centra.

Profesor Univerziteta u Beogradu Branimir Grgur je u tekstu za portal Prvi prvi na skali istakao da se intenziviranjem izgradnje data centara Srbija može suočiti sa značajnim manjkom električne energije namenjene stanovništvu i industriji.

Državni data centar u Kragujevcu trenutno radi sa instalisanom snagom od oko 14 megavata (MW), a ako bi radio kontinuirano tokom cele godine što je neophodno za konstantan pristup informacijama, godišnja potrošnja električne energije bi iznosila oko 123 gigavat-sati (GWh).

Srbija godišnje proizvodi približno 35–37 teravat-sati (TWh) električne energije, tako da trenutna potrošnja data centra u Kragujevcu predstavlja svega oko 0,34 odsto.

Sa planiranim proširenjem data centra na 40–56 MW potrošnja struje bi se povećala na 350 do 491 GWh godišnje, što znači da bi potpuno razvijen data centar mogao trošiti približno 1–1,4 odsto ukupne proizvodnje električne energije Srbije.

Potrošnja budućeg data centra od 56 MW odgovarala bi približno 2,5 odsto godišnje proizvodnje u termoelektranama TENT A i TENT B, ili oko 4,5 odsto proizvodnje u hidroelektrani Đerdap.

Grgur navodi i da sadašnji data centar od 14 MW već dodaje oko 25 odsto na postojeću potrošnju grada Kragujevca, koji godišnje troši oko 400–550 GWh električne energije.

„Data centar je povećao električno opterećenje Kragujevca za približno četvrtinu. Ako se proširi na 40 MW, potrošnja bi se povećala na oko 70 odsto, a ako dostigne 56 MW na oko 98 odsto. Dakle, potpuno razvijen data centar mogao bi sam trošiti gotovo isto električne energije kao ceo Kragujevac bez njega“, naveo je Grgur.

Ako se nastavi rast veštačke inteligencije, „klaud“ (cloud) infrastrukture i digitalnih servisa, Grgur ocenjuje da je realno očekivati da bi svi veliki data centri u Srbiji tokom naredne decenije mogli zajedno trošiti 1–2 TWh godišnje, što bi predstavljalo približno 3–6 odsto današnje ukupne proizvodnje električne energije Srbije.

Grgur navodi da bi cela proizvodnja električne energije u reverzibilnoj hidroelektrani Bistrica išla na snabdevanje data centara.

Današnja potrošnja data centra od 123 GWh godišnje približno čini oko šest odsto ukupne proizvodnje iz energije vetra i sunca, koja trenutno iznosi 1,8 do 2,3 TWh godišnje.

„S obzirom na relativno sporu izgradnju novih kapaciteta vetrogeneratora i solarnih elektrana, u odnosu na predviđenu ubrzanu instalaciju data centara, veliki udeo takve energije bi se koristio samo za snabdevanje data centara“, naveo je Grgur.

Pošto se gotovo sva električna energija u serverima pretvara u toplotu, Grgur dodaje da veliki AI i klaud centri postaju ne samo elektroenergetski, nego i ozbiljan urbanistički i termalni faktor, posebno leti, zbog dodatnog zagrevanja vazduha, potrebe za hlađenjem, povećane potrošnje vode, pregrevanja delova grada – takozvanih urbanih toplotnih ostrva, odnosno dovode do značajnih ekoloških posledica.

Grgur ističe i da je Srbija poslednjih godina od izvoznika sve češće prelazila u uvoznika električne energije, posebno tokom zime i sušnih godina i da povremeno mora da uvozi nekoliko GWh dnevno tokom kritičnih perioda.

Globalni data centri, koji služe za centralizovano skladištenje, obradu i distribuciju ogromnih količina podataka, tokom 2024. godine su potrošili oko 415 TWh električne energije (oko 1,5 odsto ukupne potrošnje struje u svetu), dok se do 2030. godine očekuje udvostručenje na 1.000-1.300 TWh godišnje. Glavni pokretač ovog eksponencijalnog rasta je ekspanzija veštačke inteligencije koja troši značajno više energije od tradicionalnog računarstva.

Grgur dodaje da bi neke stare termoelektrane na ugalj i prirodni gas u Evropi uskoro mogle postati data centri, čime bi tehnološki giganti dobili brz pristup izvorima električne energije i vodi za hlađenje, a operatori elektrana bi izbegli visoke troškove gašenja svojih postrojenja.