Da li je ovo poslednji znak da Lasta i definitivno ide u stečaj

Umesto pregovora sa potencijalnim kupcima, saobraćajno preduzeće Lasta ovih dana pregovara sa svojim poveriocima. Naime, kako je preneo biznis.rs, na sajtu nadležnog Ministarstva privrede odnedavno ovaj prevoznik više nije na prodaju. Status je, posle više godina permanentne pripreme i najava privatizacije, promenjen. Sada piše da “objava javnog poziva nije moguća, jer su u toku aktivnosti vezane za Unapred pripremljeni plan reorganizacije“.

Ovaj institut (UPPR) definisan je Zakonom o stečaju i predstavlja istovremeno i šansu da se neko preduzeće oslobodi balasta dugova, ali i da se „kupi“ još nekoliko meseci pre nego što postane jasno da je jedino rešenje otvaranje stečajnog postupka.

Najava UPPR-a jasan je signal da Lasta nije u stanju da izmiruje svoje obaveze prema poveriocima. Nije, međutim, jasno šta država sada pokušava. Da odloži neminovno ili pak da pokuša da Lastu oslobođenu dela dugova pripremi za prodaju nekom kupcu.

Prema Zakonu o stečaju, da bi nadležni sud odobrio uvođenje UPPR-a, neophodna je prethodna saglasnost većine poverilaca preduzeća. U Lastinom slučaju, a što se može videti iz njihovog finansijskog izveštaja za prvu polovinu 2024, reč je uglavnom o državnim institucijama i njenim preduzećima. Lasta tako ima neizmirene obaveze za zarade, porez i doprinose koje duguje radnicima i Poreskoj upravi. Takođe, na spisku njenih poverilaca su i Pošta, Poštanska Štedionica, Komercijalna banka, S lizing, Unikredit lizing, ali ubedljivo najveći poverilac je i državni Fond za razvoj.

Ovo upućuje na zaključak da bi Lasta, s obzirom na strukturu svojih poverilaca, mogla dobiti saglasnost za pokretanje UPPR-a, a što joj je neophodan uslov, prema važećem propisu.

Šta kaže Zakon o stečaju

Stručnjaci za stečaj i UPPR sa kojima je Forbes Srbija razgovarao objašnjavaju da pokretanje UPPR-a odobrava sud. To kaže i zakon.

„Ako se UPPR na ročištu usvoji, stečajni sudija će rešenjem istovremenom otvoriti stečajni postupak, potvrditi usvajanje UPPR-a i obustaviti stečajni postupak“, kaže se u članu 160. Zakona o stečaju.

Drugim rečima, objašnjavaju sagovornici, u Lasti, ako se usvoji UPPR, neće biti otvoren stečajni postupak. Barem ne dok ispunjava obaveze dogovorene Unapred pripremljenim planom.

Naši sagovornici kažu da UPPR u proseku u poslednje vreme traje osam meseci, a da ishod tog postupka reorganizacije zavisi od motiva sa kojim se kreće u ovaj postupak.

Nekada je preduzeće motivisano samo time da odloži stečaj na neko vreme, a nekada, pogotovo, ukoliko ima podršku poverilaca, firma može na ovaj način rešiti problem izmirivanja obaveza i početi redovno da posluje.

Finansijski pokazatelji Laste

Prema konsolidovanom finansijskom izveštaju za prvu polovinu 2024. Lasta je za šest meseci napravila gubitak veći nego u celoj prošloj godini. Naime, neto gubitak je u prvoj polovini 2024. godine iznosio 602,2 milion dinara, dok je u celoj 2023. bio 566,7 miliona dinara.

Ukupni prihodi ovog preduzeća bili su 3,5 milijardi dinara, a rashodi 4,1 milijarda, pokazuju bilansi za prvu polovinu 2024. godine.

Sa druge strane, dugoročna rezervisanja i obaveze iznosile su 1,5 milijardi dinara ili oko 13 miliona evra, dok su kratkoročne obaveze četiri puta veće. U finansijskom izveštaju stoji da je reč o 6,3 milijarde dinara ili blizu 54 miliona evra koje ovo preduzeće mora da izmiri, najčešće, u roku od godinu dana.

Revizor je iskazao rezervu na finansijski izveštaj Laste za 2023. godinu. Između ostalog i zbog načina na koji je vrednovala zemljište, građevinske objekte i opremu. U napomenama se, međutim, vidi i broj izdatih menica.

„Društvo je do datuma izveštaja u Registru menica Narodne banke Srbije evidentiralo ukupno 2.470 menica“, stoji u napomeni Petra Grubora, ovlašćenog revizora za „PKF“. „ Društvo na pojedinim nepokretnostima ima upisane hipoteke u korist sledećih hipotekarnih poverioca: NLB Komercijalna banka i Banka Poštanska štedionica. Prema evidenciji Agencije za privredne registre Republike Srbije, Društvo je upisalo založno pravo na opremi, potraživanjima i oročenim namenskim depozitima u korist poverilaca: NLB Komercijalna banka, Banka Poštanska štedionica, NIS, Auto Čačak komerc i Republika Srbija Ministarstvo finansija. Naše mišljenje ne sadrži rezervu po ovom pitanju“.

Nesigurne linije

Umesto očekivanja da Grad Beograd poveća broj linija i autobusa u prigradskim opštinama, Lasta se nedavno suočila sa nagoveštajem raskida ugovora sa Sekretarijatom za javni prevoz Beograda. Naime, ovaj raskid dogoročnog ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa konzorcijumom koji predvodi preduzeće Strela Obrenovac, ali čiji deo je i Lasta, najpre je najavljivan, ali je onda odmah i obustavljen.

Sekretarijat je najavljivao jednostrani raskid ugovora sa objašnjenjem da su angažovana vozila koja nemaju saglasnost Sekretarijata. Kao i da neka vozila nisu bila na spisku kada je pomenuti konzorcijum podnosio ponudu za ovaj posao.

Najava raskida ugovora bila je zapravo i povod da Lastini autobusi ne saobraćaju u danu kada je u Beogradu pao prvi sneg.

Većinu ugovora Lasta je tokom 2023. godine zadržala. Imali su pad od 10 odsto u posebnom linijskom prevozu. I to zbog prekida saradnje sa Jurom iz Niša. Istovremeno je prestao i prevoz radnika kovid bolnice u Batajnici.

Raskinuli su ugovor o prevozu zaposlenih kompanije Swing Steller iz Smedereva. Nije produžen ugovor sa Kyngshen Cable Europa iz Smederevske Palanke. U slučaju prevoza đaka, više ne voze učenike u Bariču.

Najveći rizici u prevozu putnika, kako vidi sama kompanija, su nelegalni prevoznici, nedostatak vozača, ali i tehnički ispravnih vozila. To je glavni razlog zašto ne mogu da izađu u susret zahtevima korisnika u vanlinijskom prevozu.

Preuzimanje preko berze

Pre manje od godinu, krajem ferbuara prošle godine, 11,4 odsto ovog preduzeća lako je našlo kupca. Na Beogradskoj berzi je tada prodato 264.116 akcija Laste. Toliki je bio udeo Grada Beograda u ovom prevozniku. Ni tada, kao ni sada nije sasvim jasno zašto je prestonica rešila da izađe iz vlasničke strukture Laste i mesto ustupi, još zvanično nepotvrđeno, ali izvesno konkurentu – Streli.

I tokom narednih meseci, skriveni kupac je nastavio da preuzima deo po deo Laste. Krajem marta prošle godine, Grad Smederevo je prodao svoj udeo od 0,67 odsto u ovom prevozniku.

Posle te i nekoliko manjih transakcija udeo skrivenog vlasnika, koji stoji iza zbirnog računa Erste banke, popeo se na 16,5 odsto. Trenutno u posedu ima 16,77 odsto Laste.

Da je reč o Streli iz Obrenovca videlo se i iz finansijskog izveštaja ovog preduzeća. Na kraju 2023. Strela je bila vlasnik ukupno 99.692 akcije beogradskog preduzeća Lasta.

Mogući ishodi

“Lasta je u tolikim dugovanjima, teško da bi je iko kupio u ovom stanju. UPPR je zato davanje druge šanse. Kroz UPPR se sve definiše. Koliki su dugovi, kako će se namiriti, kojim tempom… Na primeru Severtransa iz Sombora vidimo da to može da bude uspešno. Oni su prošli kroz UPPR i posle toga su prodati“, smatra Mirko Vučinić, direktor Poslovnog udruženja Panon transport.

Činjenica je i da Strela poslednjih meseci ne povećava svoje vlasništvo u Lasti, iako je pre manje od godinu dana, kada je otkriveno da su oni kupci udela Grada Beograda, izgledalo da je novi vlasnik najpoznatijeg domaćeg prevoznika već poznat.

Kakav je najnoviji plan države, biće jasno kako bude odmicao postupak UPPR-a.

Da li je posredi pokušaj da se Lasta oslobodi dela dugova, očisti bilanse i tako sređena ponudi ovom ili nekom drugom kupcu? Ili je plan da se nakon propalog UPPR-a proglasi stečaj, a onda Lasta kao pravno lice ili njena imovina prodaju unapred poznatom i više nego zainteresovanom kupcu.